fbpx
Društvo

ZAJEČARAC BRANISLAV MARINKOVIĆ – Prvi čovek koji je dobio spor za mobing protiv Komercijalne banke (VIDEO)

Put do pravde možda jeste spor, ali je svakako dostižan.

A da je zaista tako, uverio se i Branislav Marinković, nekadašnji direktor Odeljenja za poslove sa stanovništvom u filijali Komercijalne banke u Zaječaru, sada penzioner i prvi čovek koji je dobio spor za mobing protiv Komercijalne banke.

Naime, Marinković je čovek koji je čitav svoj radni vek proveo u bankarstvu. Počeo je kao kontrolor u šalter sali, a potom je obavljao poslove direktora Odeljenja za poslove sa stanovništvom u filijali Komercijalne banke u Zaječaru.

U Komercijalnu banku došao sam 2002. godine kada se otvarala ekspozitura te banke ovde u Zaječaru. Počeo sam kao kontrolor u šalter sali, međutim kasnije kako se razvijao posao ubrzo sam postao direktor Odeljenja za poslove sa stanovništvom, kada je ekspozitura Zaječar dobila status filijale“, počinje svoju priču Branislav Marinković.

branislav-marinkovic

Na mestu direktora Branislav je bio do 2012. godine, kada biva smenjen sa tog radnog mesta.

U tom periodu, prebačen sam na mnogo niže radno mesto uz drastično smanjenje zarade od 30 procenata, a sve zbog lažne optužbe Biljane Nikolić, inače zamenice direktora filijale, da sam kriv za rezultate po poslovima koje je radilo drugo odeljenje. To je ustvari bio razlog da ona dovede svoju prijateljicu na moje radno mesto i zbog toga je i došlo do kadrovske promene“, dodaje Marinković.

Međutim, problemi nastaju mnogo pre 2012. godine, tačnije od 2008.

Pre svega sam dolazak Biljane Nikolić za zamenika direktora filijale obeležen je njenim  neprikladnim ponašanjem u odnosu na zaposlene. Ja sam u startu primetio njen otpor prema meni. Jednom prilikom sam i skrenuo pažnju tadašnjoj direktorki filijale Ljiljani Jelenković da joj ona sama skrene pažnju da se tako ne ponaša prema meni“, rekao je Branislav.

On kaže da problemi ne eskaliraju samo dolaskom Biljane Nikolić, već i sa određenim organizacionim promenama u banci, kada je stupio novi pravilnik o organizaciji i sistematizaciji, a nešto ranije i kada je došlo do kadrovskih promena u ekspozituri Negotin.

Baš tada Marinković uočava brojne manjkove u ekspozituri Negotin, na koje i pokušava da ukaže. Međutim, nastaje agonija.

Do kadrovskih promena u ekspozituri Negotin došlo je kada je direktorka Ljiljana Jelenković smenila tadašnjeg šefa ekspoziture i postavila svoju prijateljicu za šefa ekspoziture u Negotinu“, kaže Branislav i nastavlja:

U tom periodu počinju brzo da se pojavljuju manjkovi takozvanog nepoznatog porekla kako su oni rekli i u periodu od 16 meseci, dakle od 1. januara 2008. do 22. aprila 2009. godine bilo je preko 30 takvih nedozvoljenih dela. To su bili manjkovi, kako su ih oni definisali nepoznatog porekla, bile su zloupotrebe po tekućim računima, a bili su i neki incidenti sa ovlašćenim menjačima“.

Marinković, kao savestan građanin pokušavao je da na postojeće probleme ukaže direktorki filijale. Međutim, nije shvaćen ozbiljno. Svi njegovi pokušaji da se spreče pljačke nisu uspeli, već naprotiv, doživljavao je neprijatnosti, da bi na kraju postao žrtva mobinga.

Obaveštavao sam direktorku o svemu tome, ne samo kroz evidenciju operativnih rizika koju sam vodio nego i kroz zapisnike koje sam joj dostavljao. Međutim, direktorka moje sugestije i mišljenja nije htela da prihvati, već se sa tim šegačila i terala sprdnju. Takođe, odbijala je da pokrene disciplinske postupke protiv njih. Tako da svi moji pokušaji da se spreče te pljačke nisu uspeli već sam doživljavao neprijatnosti. Zapravo bojkotovan sam u smislu dalje saradnje od strane direktorke Ljiljane Jelenković, a sa druge strane ona je podsticala Biljanu Nikolić, njenu zamenicu, da me napada i neopravdano optužuje. I to su zapravo momenti kada kreće napad na mene“, kaže Marinković.

Napadan je u smislu da ne iznosi činjenice kada je u pitanju ekspozitura u Negotinu. Doživljavao je pretnje da će dobiti otkaz, kao i da će ga isterati iz banke.

Međutim, Marinkovića sve to nije zastrašilo.

Ja sam znao da sam čist i da ne postoji sa moje strane nijedan problem. Moja namera je bila da se samo pomogne toj ekspozituri kako se problemi dalje ne bi ponavljali“, ističe on.

Tortura se nastavlja, te Branislav neprijatnosti doživljava i 2009. godine. Naime, od njega je zahtevano da bude lojalan tadašnjoj direktorki, kao i njenoj zamenici, drugim rečima od njega se tražilo da praktično bude saučesnik u mnogobrojnim nepravilnostima.

Sećam se da me je krajem 2009. godine direktorka Ljiljana Jelenković pozvala u svoju kancelariju ne bi li mi saopštila još jednu neprijatnu vest. Zapravo u ekspozituri Zaječar došlo je do prevare sa novcem, odnosno koleginica je vratila novac koji je bila uzela iz svoje blagajne. Radi se o značajnoj cifri. Ona me obaveštava o tome deset dana nakon što je novac vraćen. Ja sam reagovao onako kako i treba, u skladu sa procedurama i uputstvima. Zahtevao sam da se napravi zapisnik o pomenutom manjku, da se uzmu izjave zaposlenih, da se evidentira taj manjak i da se preduzmu određene mere. Direktorka Ljiljana Jelenković je tada rekla da zapisnika nema, da nije urađen i da to ne dolazi u obzir da se dalje poteže. Ja sam onda tražio da se obavesti Beograd i da se pozove interna revizija ne bi li se izvšila kompletna kontrola blagajničkog poslovanja u ekspozituri Zaječar. Ona je i to odbila“, objašnjava Branislav i dodaje:

To je zapravo nastavak serije manjkova koji su se desili. Počeli su od Negotina, završilo se sa Zaječarom. Da su se te stvari na vreme predupredile, odnosno da se reagovalo na vreme, možda bi se sprečila šteta“.

U moru svih ovih problema, Branislav praktično postaje žrtva mobinga. Još 2008. godine, zapravo pre stupanja Zakona o mobingu, Biljana Nikolić, u tom trenutku zamenik direktora filijale, Marinkovića je napadala, kako on kaže, nekim izmišljenim razlozima, ne bi li ga odvratila od teme manjkova koji su se u to vreme pojavili u ekspozituri Negotin.

On navodi i to da je više puta bio ponižavan pred drugim zaposlenima i klijentima.

Kako i sam kaže, optuživan je za loše rezultate drugih sektora za koje nije bio nadležan, premešten je na niže radno mesto uz drastično smanjenje plate, uskraćivani su mu zapisnici o monitoringu poslova u njegovoj nadležnosti, a uz to mu je i prećeno da će se svi direktori okomiti na njega ukoliko zatraži zaštitu sudu.

“To nije bilo vikanje i scena koja bi bila primerena ozbiljnim ljudima i ljudima na poslu. To je bilo urlanje na radnom mestu, odnosno u hodniku pred brojnim strankama koje su tu bile u blizini“, navodi Branislav.

Međutim, Marinkovića nisu obeshrabrile pretnje, te je pomoć i zaštitu potražio na sudu. Na ovaj korak, Branislav se dugo pripremao, zapravo osećao je da će doći do toga.

Ja sam se za zaštitu suda spremao mnogo ranije nego što sam podneo tužbu. Težište u mojoj tužbi i glavna tačka tužbe bilo je uskraćivanje poslova i radnih zadataka sa mikro klijentima koji su mi pripadali. To kontinuirano i umišljeno uskraćivanje poslova i radnih zadataka ili takozvani sindrom praznog stola, to je glavni predmet tužbe za mobing. I upravo to njeno kontinuirano ponašanje prema meni je posledica da ja podnesem tužbu“, ističe Branislav i objašnjava:

U kancelariju Biljane Nikolić pozvan sam aprila 2012. godine kada mi je rekla da potpišem ponudu za aneks u kome piše da sam kriv za slabe rezultate po poslovima sa mikro klijentima i da me smenjuju sa radnog mesta direktora na mesto referenta za kredite građana. Ja sam bio šokiran. Međutim, potpisao sam i rekao joj da se vidimo na sudu, dok mi je ona zapretila da će se ukoliko tužim svi direktori okomiti na mene“.

Branislav, kako i sam kaže nije hteo, a ni mogao da prihvati takvu laž, ni da oprosti, već se odlučno borio za istinu. I tako je i bilo.

Suđenje je trajalo 4 godine. U mart mesecu 2015. godine Viši sud u Zaječaru uvažio je tužbu Branislava Marinkovića. Septembra meseca iste godine Apelacioni sud u Nišu potvrdio je prvostepenu presudu.

apelacioni-sud

Za četiri godine ja sam se uverio u nešto što nikada nisam mogao da poverujem, a to je da su ljudi iz banke toliko lagali, da su toliko neistina iznosili i toliko uvreda na moj račun. Pored tužbe za mobing ja sam u međuvremenu podneo i dve dopune tužbe za mobing upravo zbog toga što se Biljana Nikolić, sada direktor filijale meni sveti tako što mi dodeljuje lošu ocenu radnog učinka, ocenu koja ugrožava moj opstanak na radnom mestu, odnosno ocenu D. Ocena D je ocena za nekog ko ne zna da radi svoj posao, ko ne poznaje svoj posao. To je ocena za nekog ko nije poželjan u banci“, seća se Branislav Marinković.

Na pitanje da li je zadovoljan presudom, Branislav kaže da ne oseća neko preterano zadovoljstvo. Sva ta borba, ali i veoma dugo suđenje koštalo ga je zdravlja.

Što se tiče same presude, presuda je delimično usvojena. Sudija je usvojio samo za događaje koji su se desili unazad 6 meseci od momenta podnošenja tužbe. Bezobzira što je delimično usvojena, ja jesam zadovoljan. Ne osećam neko preterano zadovoljstvo posle svih ovih godina, niti neko ushićenje. To sam ja sve skupo platio. Pre svega zdravlje sam narušio, sada pijem šaku lekova. To jeste nešto što meni čini neku satisfakciju, ali u principu prazan sam, nemam neku emociju, kada je reč o mobingu“, iskren je Branislav.

Na kraju svoje životne priče, koja nije nimalo bila laka, Marinković savetuje sve ljude koji trpe bilo kakvu vrstu mobinga da se bore. Kako kaže, o mobingu se ćuti, ljudi se plaše, te se sve izuzetno lako zataškava.

Međutim, protiv mobinga se mora ustati.

O tome se mnogo ćuti. Kod ljudi je prisutan veliki strah. Zato ja imam predlog da svi zaposleni budu svedoci jedni drugima, da ako neko trpi zlostavljanje, da ispolje onu ljudsku solidarnost i da ne dozvole da pojedinci naruše jednu radnu i skladnu atmosferu u kolektivu, samo zbog toga što se osećaju moćnim ili imaju podršku nekoga“, poručuje za kraj Branislav Marinković, inače prvi čovek koji je dobio spor za mobing protiv Komercijalne banke.

2 komentara

  • I ja sam trpela mobing, ali nisam bila u prilici da podnesem tužbu za mobing, jer još nije bio stupio na snagu zakon o mobingu.
    Podstičem svakoga, da zlo ne bi eskaliralo i da bahate individue ne bi ćutanje svoje žrtve shvatile kao zeleno svetlo za dalje šikaniranje, TREBA OBAVEZNO PRIJAVITI MOBING!

Dodaj komentar