fbpx
Društvo Izdvajamo

Vlada ograničila izveštavanje o koroni: Mediji ostali bez relevantnih sagovornika na lokalu

Vlada Srbije donela je odluku da je za sve informacije u vezi sa koronavirusom isključivo zadužen Кrizni štab na čijem je čelu premijerka Ana Brnabić. U Zaključku se kaže da svi gradonačelnici, predsednici opština i štabovi za vanredne situacije jedinica lokalne samouprave sve informacije u vezi sa novim virusom u njihovim mestima šalju isključivo i samo Kriznom štabu, čime su mediji ostali bez relevantnih sagovornika sa lokala.

„Sva obaveštenja javnosti daje predsednica Vlade ili lica koje ovlasti Krizni štab“, navodi se u Zaključku Vlade od 28. marta, a koji je objavljen u Službenom glasniku od utorka.

U Zaključku se kaže da svi gradonačelnici, predsednici opština i štabovi za vanredne situacije jedinica lokalne samouprave sve informacije u vezi sa novim virusom u njihovim mestima šalju isključivo i samo Kriznom štabu. Isto treba da rade i sve zdravstvene ustanove, zdravstveni radnici ili pravna lica koje obavljaju zdravstvenu delatnost.

Vlada upozorava da se sva obaveštenja o preduzetim zdravstvenim merama i drugim informacijama data od strane „neovlašćenih lica“ ne mogu smatrati „tačnim i proverenim“, a prema onima koji takva obaveštenja daju moguća je primena „propisa koji se odnose na odgovornost i pravne posledice za širenje dezinformacija u periodu vanrednog stanja“.

Ko je sve u Kriznom štabu

Jedna od mera koje je Vlada Republike Srbije donela u cilju suzbijanja virusa korona bilo je i formiranje Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19. Za korukovodioce Kriznog štaba imenovani su predsednica Vlade Ana Brnabić, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić i pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković. Članovi ovog tela su direktori relevantnih instituta i klinika, kao i predstavnici drugih relevantnih tela.

foto: Wikipedia

Advokat i nekadašnji Poverenik za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić smatra da se ovaj zaključak suprotstavlja Zakonu o slobodnom pristupu informacijama i ovo vidi kao centralizaciju informacija koje javnost mora da ima.

„Informacije koje se tiču ugrožavanja zaštite zdravlja ljudi i životne sredine svrstavamo u kategoriju onih kod koje vlast ne može dokazivati postojanje prečeg interesa da bi mogli da ih ospore”, navodi Šabić.

Čak ni u vanrednom stanju nema osnova da se donese mera kojom bi se ograničio slobodan protok informacija, smatra advokat za medijsko pravo Miloš Stojković.

„Ne može ni krizni štab, ni bilo ko drugi da određuje šta je istinita informacija, a šta nije. Pogotovo što postoji opšta odredba Zakona o javnom informisanju i medijima koje su preuzete iz Ustava, da se slobodan protok informacija ne može ni na koji način ograničavati”, smatra Stojković.

Ključni problem ovakve mere je što će mediji ostati bez relevantnih sagovornika sa lokala, smatra advokat Slobodan Kremenjak.

„Ako mediji nemaju relevantne izvore i sagovornike, neće moći ni da informišu, niti pak da demantuju dezinformacije koje se, svi smo svedoci, šire bez obzira na mere Vlade. I to svakako nije dobro”, rekao je Kremenjak za CINS.

U poslednjoj tački Zaključka navodi se da informacije date od strane neovlašćenih lica nisu tačne i proverene, te se preti primenom „propisa koji se odnose na odgovornost i pravne posledice za širenje dezinformacija“. Iako nije jasno na koje se propise misli, Zaključak nije pogodan da se uredi krivična ili prekršajna odgovornost objašnjava Šabić.

Advokat Miloš Stojković kaže da postoji mogućnost da novinar odgovara ako ne postupa u skladu sa zakonom.

„Ipak, ako postupa u skladu sa zakonom, u skladu sa profesionalnim standardima, ne vidim zaista mogućnost da bude pozvan na odgovornost i to pogotovo ne na osnovu zaključka Vlade, znači izvršne vlasti. Odgovornost novinara se utvrđuje u sudskom postupku, tako da u tom smislu ne bih mnogo pridavao pažnju tom Zaključku barem sa pravne tačke gledišta.“

Željko Simić, advokat, smatra da je u pitanju prikriveni atak na slobodu govora.

„Oni šalju prikrivenu preteću poruku medijima i svakome ko bi imao neki stav suprotan zvaničnom stavu“, rekao je Simić.

Iako nisu precizirane pravne posledice ukoliko se Zaključak ne poštuje, Simić smatra da se ukazuje na Krivični zakonik. Tamo se, u članu 343, građani koji iznošenjem ili prenošenjem lažnih vesti izazivaju paniku mogu kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine, dok je za novinare zaprećena kazna zatvora od šest meseci do pet godina.

Do objave teksta novinari CINS-a iz Vlade nisu dobili komentar.

izvor: CINS / Radio Slobodna Evropa

Dodaj komentar