fbpx

Udruženje „Štit“: Filcanjem vune čuvamo tradiciju od zaborava (VIDEO)

Preporuka:

Vojska Srbije prodaje skladišni kompleks „Grljan“

Srbija je ponudila na prodaju 22 vojna kompleksa koji nisu neophodni za funkcionisanje vojske. Ponuđene su: kasarne, skladišta i...

Zaječarski izviđači dobili zvanje Odred orlova (FOTO)

Na ovogodišnjem Izviđačkom stroju u Nišu, u Domu Vojske Srbije,  odred izviđača ,,Đorđe Simeonović“ proglašen je za ,,Odred orlova“....

Predstava „Ivica i Marica“ u zaječarskom pozorištu

Najmlađi Zaječarci imaće priliku da u petak, 15. novembra uživaju u pozorišnoj predstavi za decu "Ivica i Marica". Bajku...
- Reklama -

Filcanje vune jedna je od najstarijih tehnika obrade vune koja potiče iz Srednje Azije i primjenjivana je mnogo pre nego je što je započelo tkanje. U početku su vunu filcali samo muškarci zbog snage. Filcanje tog prirodnog materijala je izuzetno stari zanat i žene su se bavile njime od praistorije. I danas, na istoku u Avganistanu, Iranu itd. postoje ruralne sredine gde se filcanjem pravi autentična odeća kao pre nekoliko hiljada godina.

Filcanjem vune na području opštine Paraćin danas, u 21. veku aktivno se bave članice Udruženja građana „Štit“.

Marija Babić i Tajana Tubica iz pomenutog udruženja bave se izradom unikatnih predmeta od vune tehnikom filcanja. Ove tekstilne inženjerke kažu da je ovo dobar način da se sačuvaju stari zanati i tradicija.

Kako objašnjava Marija Babić, predsednica paraćinskog Udruženja građana  „Štit“,  filcanje vune je način proizvodnje odevnih predmeta od davnina. Tkanje i pletenje su tehnologije koje su mnogo kasnije nastale.

FOTO: zajecaronline.com

“ Filcanjem su se bavile žene koje su imale dostupnu vunu od raznih životinja, a u radionici se koristi sirovina koju ljudi često bacaju“, kaže Babić.

Prema rečima Marije Babić, udruženje postoji 5 godina, a primarna delatnost je izrada unikatnih predmeta od vune tehnikom filcanja.

„To je jedna stara tehnika pustovanje ili filcanje vune, a ujedno je i dobar način da se očuvaju stari zanati i naša tradicija.Ovi predmeti su uglavnom nastali tehnikom mokrog filcanja i radimo predmete od domaće vune, jer je vuna materijal koga ovde ima u izobilju a nije adekvatno iskorišćen.Radimo naravno i neke finije stvari od svile sa merino vunom“, rekla je Babić.

Udruženje ima 15 stalnih članova ali broj je promenljiv tokom radionica i projekata. Udruženje pruža podršku ženama. Kroz radnu terapiju moći će da nauče da filcaju i šiju, dok će se za njihovo mentalno zdravlje brinuti psiholozi

FOTO: zajecaronline.com

„Radionice su otvorenog tipa i za sve gradjane, a trenutno radimo jedan projekat sa mladima. Naš cilj je da obučimo devojke i žene da one mogu da se osnaže i da znaju nešto da rade. Želimo da pokažemo da učenje ovog starog zanata može biti odlična socijalna podrška, psihoterapija i podsticaj ženskog preduzetništva „.

Kako kaže Marija Babić, projekat „Adre“ je bio  posebno namenjen ženama  srednjih godina koje niko neće da zaposli.

FOTO: zajecaronline.com

„Daleko su od penzije, a još dalje od radnog mesta. Kod nas su mogle da nauče da prave modne detalje od filca za odevne predmete, što im kasnije može doneti novčanu dobit. Sa druge strane, tu su se družile i relaksirale, jer je mnogim ženama naša radionica praktično jedini izlazak. Osim radne terapije, u ovom udruženju korisnici dobijaju i stručnu podršku u psihološkoj radionici. Svi koji žele mogu da učestvuju u grupnoj i individualnoj terapiji, a vode ih psiholozi „, naglasila je.

Tatjana Tubica koordinatorka programskih aktivnosti UG „Štit“ Paraćin kaže da je njihovo primarno zanimanje rad sa vunom.

„Mi smo diplomirani inžinjeri po struci, zato smo se školovale, a zanat smo ispekle u Fabrici štofova u Paraćinu. Eto mi se u udruženju bavimo filcanjem vune, a ceo naš posao u fabrici je bio upravo ta borba protiv filcanja vune. Osnovni način povezivanja vlakana u jednu kompaktnu celinu, a kasnije to možemo da oblikujemo na razne načine je upravo proces mokrog i suvog filcanja kojima se vlakna zakače jedno za drugo i daju neraskidivu celinu. Moja uloga u Udruženju je da koordiniram rad svih radionica da osmislim radionice od početka do kraja, da nove članice uvedem u tajne ovog zanata, kao i da njihove radove finalizujem do nekog željenog obilika „, kaže Tubica.

Kako kaže Tubica, članice udruženja se osim filcanja i izrade bave i reciklažom predmeta od vune i tekstila.

“ Suština je da što više žena privučemo da nauče ovaj stari zanat. Na našim prostorima postoji jeftina domaća sirovina. Vune ima u izobilju, a koristimo i vunice i ostatke raznih drugih materijala kojih ima u svakoj kući. Sve to kad spojite, možete da napravite fantastične stvari, da iskombinujete predivo i tkaninu, da to onda poklonite ili prodate „, kaže.

Najtraženiji proizvodi su šalovi i ešarpe.

FOTO: zajecaronline.com

“ Traženi su i piling sapuni za negu kože, fascinatori koje mi imamo na glavi radi promocije, korsaži, kaputi, haljine… Filc se uvek može iskoristiti na razne načine, bilo kao detalj na primer, a može i da osveži neku odevnu kombinaciju ili neki dotrajali deo garderobe. Možete da zakrpite neku rupu da se ne vidi i ponovo na taj način učinite nosivim određeni odevni predmet“, rekla je Tubica.

O filcanju vune…

Ljudi su prve odevne predmete pravili od krzna i kože, pa su počeli da šišaju životinje i došli su do vune. 

Vuna se filca tako što se prvo naređa nekoliko slojeva vune pa se onda kvasi sapunjavom vodom i pritiska kako bi postala kompaktna.

“ To je prirodno vlakno koje po svojoj površini ima krljušti, slično ribi. Trljanjem vune pod pritiskom, temperaturom i vlagom, krljušti se međusobno mrse i vuna postaje kompaktna, dobija jedinstvenu teksturu. Potrebno je dosta vremena i uloženog truda da iz tako naslagane vune nastane filc. Posle od njega možete da pravite odevni predmet, da ga šijete, da ga dalje ukrašavate „, objašnjava Marija Babić.

Pogledajte video „Online televizije“:

Napomena: Ovaj medijski sadržaj realizuje se u okviru projekta „Najbolje iz Paraćina“ koji je sufinansiran sredstvima iz budžeta opštine Paraćin. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Postavi komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here

- Reklama -radenković

Najnovije

Zaječarska biblioteka snižava cenu godišnjeg upisa

Povodom Svetskog dana deteta, Matična biblioteka „Svetozar Marković“ u Zaječaru snižava cenu godišnjeg upisa na 200 dinara. Povodom Svetskog dana deteta, koji će biti obeležen...

Međunarodna saradnja teniskih klubova „AS Timok“ i „Bdin Vidin“

Zaječarski teniski klub ugostio je članove bugarskog teniskog kluba "Bdin" iz Vidina u okviru dogovora o međunarodnoj pograničnoj saradnji dva kluba. Gosti TK "AS Timok"...

„Timočki naučni tornado“ stiže u Zaječar

Festival nauke „Timočki naučni tornado“, pod sloganom „Zamisli sve čuda svuda” održaće se u Osnovnoj školi "Desanka Maksimović" u Zaječaru u  subotu 30. novembra,...

Zaječarske rukometašice remizirale na domaćem terenu

U okviru 9. kola Superlige Srbije u rukometu, ženski rukometni klub Zaječar 1949, zabeležio je nerešen rezultat. U utakmici odigranoj u subotu, 16. novembra u...
- Reklama -
- Reklama -

Preporuka: