Svuda u svetu, kod pravoslavaca i kod rimokatolika, prvo dolazi Božić, pa Nova godina. Tako mi Novu godinu od davnina slavimo 14. januara po starom, julijanskom kalendaru, služenjem molebana, molitve za bogomblagoslovenu nastupajuću godinu.
Osim Srpske Pravoslavne Crkve, stari kalendar poštuju još i Jerusalimska i Ruska pravoslavna crkva, kao i monaška zajednica na Svetoj Gori. Po mišljenju brojnih teologa, stari kalendar je mnogo pogodniji i tačniji za izračunavanje datuma Vaskrsa.
Narodni običaji za proslavu Pravoslavne Nove godine
Uoči Nove godine sprema se svečana večera, gde ukućani sa gostima, prijateljima i rođacima uz veselje i pesmu čekaju ponoć. Tačno u ponoć, svi se ljube i jedni drugima čestitaju dolazak Nove godine sa željama za dug život, dobro zdravlje i uspeh u poslu. Na sam dan Nove godine odlazi se u Crkvu, a posle se obavlja svečani ručak.
Tog dana jede se glava božićne pečenice, a to je najčešće glava jagnjeta ili praseta, a domaćice mese novogodišnju česnicu “Vasilicu”.
Pored Nove godine, koja je poznata i pod nazivom Mali Božić, 14. januara obeležavaju se još dva značajna praznika: Obrezanje Gospoda Isusa Hrista i Sveti Vasilije Veliki.
foto: Wikipedia
Na Mali Božić kojim 14. januara počinje i Nova godina po julijanskom kalendaru slavi se Sveti Vasilije Veliki, a na taj dan domaćice mese vasilice da obraduju svoje ukućane i prve komšije, kako bi cela godina prošla u skladu i prijateljstvu.
Vasilice se tradicionalno pripremaju na dan 1. januara po julijanskom, odnosno 14. januara po gregorijanskom kalendaru.
Mogu biti i slane i slatke, ali jedno im je zajedničko: mese se sa mnogo ljubavi i jedu tople na Mali Božić! U Srbiji se kolači nazvani vasilice spremaju od kiselog ili lisnatog testa, a i jedni i drugi se prelivaju medom.
Takođe, vasilica je i naziv za proju koja se u nekim krajevima služi na Mali Božić, s tim što se i ona ukrašava na poseban način.
Slatke vasilice se šaraju tako što se nekoliko strukova slame uvežu u snopić crvenim koncem pa se onda vrhovima bocka testo i to tako da se rupice formiraju oblik krsta.
Za proju-vasilicu, domaćica pripremi šuplje grančice zove, veže ih u snop pa njime izvadi kružiće testa koji se kasnije daju stoci da bude napredna i zdrava cele godine.
Mnoge domaćice pripremaju vasilicu kao i božićnu česnicu – prema starom receptu za domaći hleb.
foto: Shutterstock
Vasilica od projinog brašna
Sastojci: 3 šoljice projinog brašna, 3 šoljice pšeničnog brašna, 3 jaja, 2 šoljice ulja, 1 prašak za pecivo, kašičica soli, 3 šoljice kisele vode.
Priprema: Umutite jaja, dodajte vodu i ulje, pa polako dodajte izmešanom brašnu sa praškom za pecivo. Pecite u podmazanom plehu na oko 200 C.
foto: Shutterstock
Vasilice sa medom
Sastojci: 800 g brašna, 200 g masti, 40 g svežeg kvasca, 1 kašičica soli, 1 kašika šećera, mlaka voda, med.
Priprema: Izmešajte brašno i mast pa polako dodajte uskisli kvasac i so, umesite meko testo i podelite ga na manje lopte. Ostavite da testo naraste pa svaku loptu razvite u manju lepinju. Jednu lepinju razvijte oklagijom i isecite na trake koje ćete koristiti za ukras.
Ostale lepinje preklopite na sredini, formirajte ih u oblik hlepčića i ukrasite uvijenom trakom. Vasilice stavite u podmazani pleh posut brašnom i ostavite da narastaju još desetak minuta. Pecite na temperaturi 200 C, poslužite tople i prelivene medom. U nekim krajevima se vasilice peku u obliku običnih okruglih lepinja, a postoji i običaj da se išaraju vrhom slamčica vezanih u snop crvenim koncem.
izvor: stil.kurir.rs
Dodaj komentar