fbpx

PREDIZBORNI MARKETING

Društvo Izdvajamo

Srpska pravoslavna crkva slavi danas Svetog Nikolu

PREDIZBORNI MARKETING

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Nikolu – čudotvorca, zaštitnika putnika, moreplovaca, dece.

Procenjuje se da skoro polovina pravoslavaca u Srbiji slavi Svetog Nikolu, dok druga polovina ide na slavu.

Sveti Nikola je slava nepromenljivog datuma, slavi se 6. decembra po starom, odnosno 19. decembra po novom kalendaru, na dan kada je 343. godine taj svetitelj preminuo. Slavi se i 22. maja, na dan kada su njegove mošti 1096. godine prenete iz Mira u Likiji, u tada pravoslavni Bari, u Italiji, i položene u crkvu svetog Jovana Preteče.

Nikola je bio jedinac bogatih roditelja iz grada Patare u Likiji. Po smrti roditelja Nikola sve razdeli siromasima i ništa ne zadrža za sebe. Prisustvovao je prvom Vaseljesnkom Saboru u Nikeji, gde iz velike revnosti, u jarosti, udari šamar jeretiku Ariju. Zbog toga je isteran sa Sabora. Njegova čuda i njegova vera proslavile su ga još za života, pa ga prvo narod, a zatim i crkva proglasila za svetitelja. Upokojio se 19. decembra 343. godine.

Prema predanju, vođen čudesnim glasom krenuo je u narod da širi veru, pravdu i milosrđe i već je svojom pojavom donosio utehu, mir i dobru volju.

Pada u vreme velikog božićnog posta, pa vernici pripremaju isključivo ribu i drugu posnu hranu.

Za ovog sveca vezuju se različiti običaji.

Na njegov dan se sprema žito, mada ima i onih koji veruju da je Svetac živ, pe to ne čine.

Treba darivati one koji nemaju i pomoći im. Zato je tradicija da se darivaju orasi, lešnici, jabuke i slatkiši stavljanjem u cipele pokraj kreveta ili u prozore.

Prema tradiciji, danas nikako ne valja prati veš, čistiti kuću i raditi bilo kakve kućne poslove.

Početkom 20. veka u gradskim sredinama u Srbiji ustalio se običaj da se deca daruju o Svetom Nikoli, pa su uoči praznika ostavljala u prozor dobro očišćene cipele, a ujutro nalazila poklone. Verovalo se da ih je Sveti Nikola darivao.

U naseljima Vojvodine, do Drugog svetskog rata ulicama je išao maskirani lik, ogrnut bundašem, sa šubarom na glavi i bradom od kučine, štapom u jednoj ruci i tkanom torbom o ramenu, te je ulazio u kuće gde ima dece i darivao ih slatkišima i voćem.

Postoje i verovanja da na Nikoljdan nerotkinje treba de se mole Svetom Nikoli, a ponegde je i zabranjeno obavljanje takozvanih ženskih ručnih radova.

Sveti Nikola Čudotvorac takođe je esnafska slava, odnosno zaštitnik zanata lađara, splavara, ribara i vodeničara. Zbog toga se još naziva vodena slava, a veruje se da ne treba započinjati ni putovanja. Takođe se u narodu smatra da je zaštitnik putnika i sirotinje.

Prema verovanju, on može da izleči svaku bolest. Mnoga čuda su se desila zbog njegovih moštiju koje mirotoče. Bolesni koji su mu se molili, kako kažu verovanja, uspeli su da povrate vid, prohodaju, a gluvima se vratio i sluh. Na današnji dan bi trebalo posaditi pšenicu, da bi izrasla do Božića.

Dodaj komentar