Društvo

Saveti poljoprivrednicima: Folijarna ishrana biljaka u savremenoj proizvodnji povrća

Kao redovna agrotehnička mera u ishrani biljaka u savremenoj proizvodnji povrća, u zaštićenom prostoru i na otvorenom polju, primenjuje se folijarna ishrana biljaka. Folijarna ishrana predstavlja usvajanje hraniva preko lista. Hranivo primenjeno na ovakav način može brzo da deluje, brzo dospeva do hloroplasta, gde se obavlja proces fotosinteze i stepen iskorišćenja hraniva unetog na ovaj način je izuzetno visok.

Pri ovakvoj ishrani povrća izbegavaju se skoro redovne pojave koje se, inače javljaju pri ishrani iz zemljišta, pre svih, antagonizam između pojedinih elemenata, fiksacija hraniva u zemljištu, kao i međusobno vezivanje jona u oblike koji nisu pristupačni biljkama. Folijarna ishrana ne treba da bude, osnovni ili jedini način ishrane biljaka, već dopunska ishrana, odnosno mera koja omogućuje brzo i efikasno delovanje, radi korekcije ishrane biljaka.

Folijarno đubrenje treba kombinovati s osnovnim đubrenjem, kao i prihranom. Troškovi proizvodnje mogu da se smanje ako se folijarna ishrana izvodi i kombinuje sa drugim agrotehničkim merama, pre svih zajedno sa primenom sredstava za zaštitu bilja. Obično se u prskalicu stavljaju prvo zaštitna sredstva, pa tek onda đubrivo, pri ovakvoj primeni, đubrivo pomaže boljem usvajanju pesticida od strane biljke i rezultira u boljem efektu preparata. Prednost folijarne ishrane je i to što je ovu meru moguće izvoditi i više puta u toku vegetacije tako da možemo uticati na opštu kondiciju useva, povećanje prinosa i poboljšanje kvaliteta povrća, kao i povećanje otpornosti na bolesti i štetočine.

Pri intenzivnoj proizvodnji povrća uprkos obilnom i pravilnom unošenju hraniva u zemljište, često se javljaju nedostaci pojedinih hraniva kao posledica nemogućnosti korena da usvaja dovoljne količine hraniva, pa se kao rešenje tada nameće folijarna ishrana.

Folijarnom ishranom se uglavnom otklanjaju nedostaci Ca, Mg, B, Fe, Cu, Mn, Mo, Zn, ređe N, P, K, jer takvom merom može brzo i kvalitetno da se otkloni taj nedostatak, pre nego prihranom granulisanim hranivima ili prihranom preko sistema kap po kap. Neki elementi (npr. kalcijum, gvožđe, bor) su slabo pokretni ili gotovo nepokretni i veoma sporo se transportuju, tako da često dolazi do pojave nedostataka tih elemenata, pa se za otklanjanje nedostataka ovih elemenata preporučuje upravo ishrana preko lista.

Folijarna ishrana se koristi i u slučaju oštećenja ili bolesti korena ili ako postoje uslovi koji utiču na slabo usvajanje ili potpuni prestanak usvajanja hraniva iz zemljišta (poremećen vodno-vazdušni režim, nepovoljna pH vrednost, niska ili visoka temperatura zemljišta, ispiranje hraniva iz oraničnog sloja, fiksacija pojedinih hranljivih elemenata, antagonizarn među pojedinim jonima i dr.). Folijarna ishrana je jako značajna u slučaju pojave oštećenja, koja su izazvana vremenskim nepogodama (kiša, grad, vetar) ili oštećenja od bolesti i insekata, kao i fiziološka oštećenja (sunčane pege).

Azot – N: oblik koji biljka usvaja preko lista je amidni-karbamid-urea, dok su slabije usvojivi amonijačni NH4 i nitratni N03 oblik. U uslovima nedostatka azota nadzemni deo se slabije razvija, bujnost biljaka je manja, stablo je kraće i tanje, listovi su manji, često tanji i uži, a usled smanjene sinteze i ubrzane razgradnje hlorofila, u početku svetlozelena, a kasnije žute boje. Zbog intenzivnog premeštanja azota iz starijih u mlađe listove, znaci nedostatka se prvo pojavljuju na donjim listovima. Usled nakupljanja ugljenih hidrata u listovima, neretko, lisna drška i lisni nervi imaju crvenkastu boju. Listovi prevremeno opadaju i to prvo donji listovi, usled čega se vegetacija prevremeno završava, često već sredinom vegetacije. Obrazovanje i zametanje plodova je slabije, što se nepovoljno odražava na visinu prinosa i kvalitet proizvoda.

Fosfor – P: nedostaci se javljaju u proizvodnji rasada i nakon sadnje u vidu ljubičastih nijansi na mladim biljkama i sa naličja listova. Simptomi većeg nedostatka su zaostajanje u porastu vegetativnih i generativnih organa, žutilo na prvim pravim listovima i intenzivna zelena boja gornjeg dela tek posađenih biljaka, pojave slične simptomima nedostatka kalcijuma (Ca) na mladim plodovima, opadanje cvetova 5 i 6 cvetne grane, kao i slab kvalitet plodova i krupnoća.

Kalijum – K: nije gradivni element i ima ulogu isključivo u metabolizmu (usvajanje i transport svih hraniva i vode, aktiviranje enzima). Nedostatak se primećuje na najstarijim listovima (žutomrke do mrke nekrotične pege). Od odnosa N:K zavisi prinos i kvalitet. Kod odnosa 1:1,8 i manje raste prinos, slabi kvalitet, produžava se vegetacija, pojavljuje se zelena kragna, pucaju plodovi, naročito pri većoj vlazi zemljišta. Pri odnosu 1:4 izuzetan je kvalitet, uz manju produkciju.

Kalcijum – Ca: važan je u strukturi membrana i pri nedostatku ovog elementa ćelije pucaju. Zbog slabe transportabilnosti nedostaci se javljaju na najudaljenijim tačkama biljke i najmlađim tkivima (primarna kupa rasta, vrh korena, vrh ploda, rub lista). Bez kalcijuma slabi otpornost biljaka na bolesti i prestaje porast.

Magnezijum – Mg: važan sastojak hlorofila i brojnih fizioloških procesa. U slučaju nedostatka magnezijuma prestaje fotosinteza, razgrađuje se hlorofil, što je česta pojava na starijim listovima. Pri slabom osvetljenju, u nedostatku vlage slabi usvajanje Mg.

Mikroelementi: potrebe biljaka za mikroelementima su najveće u početnom delu vegetacije i slabe prema kraju. Uzroci nedostaka mikroelemenata, osim izostavljanja đubriva sa njihovim sadržajem u ishrani biljaka su: peskovita i organska zemljišta, visok pH vode i zemljišta, kisela zemljišta, visok nivo fosfata, visok nivo azota, primena većih doza drugih makro i mikroelemenata, zasušivanje u proizvodnji rasada, suviše hladna zemljišta i prerana sadnja, slabo razvijen koren, visoka propustljivost zemljišta i gubitak vode, suvišna vlaga zeljišta, visok nivo bikarbonata u vodi, upotreba đubriva koja sadrže samo NPK kao i intenzivnost gajenja.

Gvožde – Fe: od svih mikroelemenata biljke najviše iznose gvožde. Nedostaci se prvo uočavaju na najmladim listovima u vidu hloroze. Najpovoljniji oblik usvajanja Fe su helati i veći nedostaci se otklanjaju folijarnom primenom ovih jedinjenja. Nedostatak se javlja pri visokoj pH vrednosti, već od 6,5 zavisno od drugih činilaca. Visoka vlaga zemljišta zabarenost uzrok je nedostatka. Nestručna upotreba specijalnih đubriva sa gvoždem dovodi do suviška i biljka postaje plavo-zelena, uz primetno smanjen porast.

Bor – B: važan element za građu i deobu ćelija, formiranje i klijanje polena. Simptomi su kržljavost, krti listovi, loša oplodnja, sitni cvetovi. Česta pojava opadanja zelenih plodova paradajza nekoliko nedelja pre zrenja, znak je nedostatka bora i slabog spoja na izraženom kolencu peteljke ploda.

Cink – Zn: nedostatak se ispoljava u vidu sitnolisnosti (mali, uski, sitni listovi) i kratke internodije. Na listovima se uočavaju hlororične pege i nekroza. Pojava nedostatka cinka u plastenicima je retka, osim ako se ne koriste đubriva bez njegovog sadržaja, pa je došlo do iscrpljivanja biljaka.

Bakar – Cu: nedostatak karakterišu kržljavost, slabo oprašivanje, neotpornost na sušu i bolesti, gubitak nekoliko cvetnih grana (5,6,7…) ili cvetova i upotrebom velikih količina stajnjaka.

Mangan – Mn: simptomi se ogledaju u obliku internervalne hloroze i nekrotičnih pega na listovima, slabom porastu korena i manjom otpornošću na bolesti, malim brojem cvetova pete, šeste, a nekad i sedme cvetne grane u gajenju indeterminantnog paradajza.

Pripremila: Slavica Kodžopeljić dipl.inž. ratarstva PSSS Zaječar Agroznanje doo Zaječar

Dodaj komentar