Društvo

Rajačka narodna škola zdravlja dr Petra Paunovića: Stiže Božić Bata!

FOTO: zajecaronline.com/dr Petar Paunović, učitelj zdravlja

ŠTA U SVOJOJ TORBI NOSI BOŽIĆ BATA ? BILO BI DOBRO DA TO BUDE VAКCINA PREOTIV КOVIDA 19. Neka njome pozlati svačija vrata. Ali pre nego što se to dogodi, biće mnogo toga što bi ponovo moglo biti razlog nastanka brojnih porodičnih epdimija i povećanja ukupnog broja zaraženih i obolelih od КOVIDA 19 u zejdnici.

Najveća opasnost period slave Sv. Nikole koju slave najveći broj domaćinstava u Srbiji i u Timočkoj Krajini. Već od tada počeće sa prelivanjem izvora zaraze iz zapadnih zemalja u Srbiju. I opet u porodicu, tako da će porodice biti ugrožene i mesto razmene korona virusa između članova porodice koji žive u inostranstvu i onih u domovini. Ali biće brojnih migracija rodbine i unutar Srbije. Srpski epidemiolozi su najavili katastrofalne polseledice. Videćemo koje će mere biti suprotstavljene svemu tome.

Кada je o Božiću reč, skrećem pažnju na religiozni ritual – pričest.

Pokazan je kao mogućnost prenošenja zaraznih bolesti. Već smo imali takva iskustva u toku epidemije. Sada smo ponovo na ispitu kada ne smemo praviti greške. Ako se pričest nikako ne može izbeći, onda bi trebalo stvoriti higijenske uslove da se izbegne upotreba jedne kašičice kojom sveštenik pričešćuje vernike na Božić. Imao sam prilike da u razgovoru sa nekim ljudima, čak i onih koji su školavani čujem da oni veruju da se prilikom pričesta ne mogu preneti zarazne bolesti. Praksa je pokazala drugačije.

Crkva je i u prošlosti imala isti problem u vezi pričesta. Sačuvan je pokušaj crkve da se to spreči. Evo šta je o tome činjeno krajem 20-ih godina 20. veka.

Radovan LJ. Dimitrijević, beogradski paroh objavio je knjigu pitanja i odgvora „iz pastirske prakse, crkvenog bogosluženja i religijoznog života“.

U slučaju pojave zaraznih bolesti u narodu kuge, kolere, dizenterije, trbušnog tifusa, difterije i drugih, u tim prilikama kao i sličnim prilikama kada je pričesnika mnogo postupiti ovako:

  1. Nabavite nekoliko kašičica za davanje pričešća i poviše ubrusa, povećih novih, ma najjeftinijih tkanina, svaki će iznositi oko 1 metar u kvadratu i njime brisati pričesnike, donekle jednim, zatim drugim, trećim i četvrtim uglom, potomo uzeti nov;
  2. Čim se pričesti lice sumnjivog zdravlja odmah tu kašičicu spustiti u lonac ključale vode, naročito zato spremljene u oltaru i uzeti drugu kašičicu. Crkvenjak će uzimati kašičice iz ključale vode, brisati čistim ubrusom i davati svešteniku, upotrebljene uzimati i po svršenom poslu kašičice savršeno oprati i dezinfikovati sredstvima;
  3. Određeno lice menjaće ubruse: zdrava lica brisaće jednim, a lica sumnjivog zdravlja drugim ubrusom;
  4. Ove ubruse po pričešću spaliti i pepeo baciti u reku;
  5. Pričestiti, po mogućstvu najpre zdrave pa bolesne;
  6. Gde ima dva putira, sveštenik može pričešće razdvojiti u dva putira, pa iz putira upotrebljenog pri liturgisanju pričestiti zdrave, a iz drugog bolesne;
  7. Sveštenici pri pričešćivanju da obrate naročito pažnju da u dobro otvorena usta pričesnika sipaju samo sveto pričešće i ne dodirujući kašičicom usne pričesnika.

Кao što sam pomenuo u nekim pričama o epidemiji КOVIDA 19, Srbija je zemlja ratova i epidemija. Iz ovog kratkog teksta vidimo da su sveštenici u prošlom veku vodili računa da ne „pomažu“ širenje neke zarazne bolesti u raznim aktivnostima sa vernicima.

Mere koje su u prošlosti primenjivane, sada je još lakše sprovesti kada imamo, papirnate maramice za jednokratnu upotrebu i kada se može omogućiti u dogovoru sa vernicima da svako ponese od kuće kašičicu za pričest. Sada je to potrebno zbog epidemije, ali i inače, jer higijenski postupak pri pričestu predstavlja razuman i svakome prihvatljiv postupak čuvanja i unaređivanja zdravlja.

U Rajcu, 9. decembra 2020. godine,
Pripremio: dr Paunović Petar, učitelj zdravlja

Dodaj komentar