Prema Zakonu o oružju i municiji koji je stupio na snagu u martu 2016. godine, građanima je ostavljen rok od da do 5. marta 2020. godine postojeće oružne listove zamene novim. Oni koji se ogluše o ovu obavezu, osim sa paprenom kaznom, suočiće se i sa mogućnošću da im oružje i municija budu oduzeti.
Sporno u celoj priči je i to što za novi oružni list treba izdvojiti u proseku između 10.000 i 17.000 dinara, a za vlasnike oružja problem predstavlja i to što moraju da pokažu potvrdu o završenoj obuci za bezbedno rukovanje vatrenim oružjem. Oni koji to nisu uradili ranije mogu ovu obuku da završe za dva dana, ali moraju i da, u zavisnosti od vrste oružja koju poseduju, plate između 6.000 i 10.000 dinara. To znači da će novi oružni list pojedince koštati i do 27.000 dinara.
Dragan Nikolić – Kisindžer
” Smatram da je za one koji sada prvi put nabavljaju oružje postupak u redu, ali za one koji su to uradili ranije i treba samo da oružje preregistruju nije u redu. Postupak je kompšlikovan, a troškovi veliki, pa će veći deo građana rešiti da oružje vrati. Ljudi su spremni da čak i oštete oružje koje su legalno kupili ili dobili kao trofej, jer nemaju kome da ga prodaju ili poklone. Ponuda je velika, ali kupaca nema zbog obaveza i postupka koje nameće država”, kaže Zaječarac Dragan Nikolić Kisindžer.
On dalje navodi da su građani nezadovoljni jer neznaju gde će to oružje završiti, na otpadu kao tenkovi JNA ili kod nekog privatnika koji će to prodavati možda i našim neprijateljima ili teroristima.
“To je problem zbog koga želim da se oglasim i kažem svoje mišljenje. Ovo je teško vreme, kada se svi u svetu spremaju za odbranu i naoružavaju se, bez obzira na priče i diplomatiju i kada postoji velika opasnost za bezbednost naše države i naroda, a posebno zbog problema na Kosmetu koji će sigurno dugotrajno postojati i mi ćemo biti izloženi pritisku velikih sila i imati posledice svetske politike i sukoba zbog njihovih interesa.Dobro je i ispravno da se borimo za mir i rešavamo probleme mirnim putem ali moramo biti spremni da branimo našu slobodu i državu,kao i do sada u istoriji,da zaštitimo narod bez obzira gde se nalazi a posebno na KiM, i da štitimo interese naše države i jačamo sistem odbrane.Zato, kada zbog svega toga jačamo našu bezbednost,sistem odbrane,jačamo vojsku Srbije,modernizujemo i sprovodimo obuku kao i sve ostale zemlje,pogrešno je da ”razoružavamo”narod tako što vraća oružje i punimo magacine policijskih Uprava i neznamo gde će to završiti, a narod će ostati ”goloruk””, navodi Nikolić u Otvorenom pismu.
On dalje tvrdi da u Srbiji u trenutku kada smo obeležili 100 godina od završetka Prvog svetskog rata, 75 godina od pobede nad fašizmom, preko 25 godina od pogroma nad srpskim narodom u Hrvatskoj i Bosni, a naročito na Kosovu, donosimo pogrešne odluke.
“Da li nismo izvukli pouke iz istorije do sada? Nigde u svetu pa i kod nas, nema te profesionalne vojske i policije koja će moći da brani,bez naroda,privrede i građana, svoju državu i slobodu. Moramo da verujemo da će sto godina biti mir, ali da se spremamo kao da će sutra biti rata. Iz tih razloga ranije, državni organi pa i Savez rezervnih vojnih starešina, donosili su preporuke pa skoro i obavezu da sve rezervne starešine ”nabave” oružje, a da su lovačke organizacije kao deo odbrane i da ih treba pomagati i razvijati. I sada,posle svega,pogrešno je i neopravdano,sa teškim posledicama na duži rok, sprovesti ovaj Zakon i ”razoružati”narod i smanjiti sposobnost za odbranu u slučaju potrebe da se brani sloboda, narod i država”, upozorava Nikolić.
Nikolić se pita koji je cilj i koje su posledice takvog poteza, da li to radi neko namerno, da li ispunjavamo nečije želje i naređenja sa lošim namerama i interesima?
Zato on iz navedenih razloga predlaže da se izmeni Zakon i omogući jednostavno i jeftino, bez mnogo komplikovanog postupka, preregistracija oružja. Da se ona obavi samo zamenom oružnog lista, a posebno rezervnim vojnim starešinama, borcima, lovcima i dobitnicima trofejnog oružja vojske i policije. Ujedno, predlaže i da se ukine ili smanji porez na oružje, a da se vlasnicima koji su predali oružje posle donošenja Zakona, isto vrati.
“Na ovaj način, doprineli bismo povećanju bezbednosti države i naroda, jer su rezervne vojne starešine, borci i lovci ”obučena vojska” sa iskustvom, a to jača sistem odbrane. Na kraju, primena ovog Zakona na već stečena i ostvarena prava (posedovanje dozvole bez roka važnosti) je retroaktivna, nezakonita i diskriminatorska, a povređeno je i pravo privatne svojine prinudnim oduzimanjem oružja bez naknade jer se zakonskim pretnjama i kažnjavanjem iznuđuje davanja izjave o poklonu državi”, zaključuje Nikolić.
Nikolić: Veliki problem je i Zakon o borcima
U svim zemljama u okruženju, pa i u bivšim Republikama Jugoslavije, donet je Zakon o borcima kako bi imali bolji status i položaj, kaže Nikolić. Međutim, prema njegivim rečima Zakon o borcima u Srbiji ne postoji, i pored toga što je Nacrt Zakona sačinjen još pre 15 godina.
” Do sda je urađeno više nacrta i izmena, a 2019. godine organizovana je čak i javna rasprava. Do donošenja Zakona borci u Srbiji i dalje nemaju regulisan status, a godinama žive i bez boračkog dodatka koji im po pravilu sleduje.
Ima dosta boraca koji su socijalno ugroženi, nemaju posao ni zdravstveno osiguranje, a veććina živi i bez rešenog stambenog pitanja. Ovim Zakonom trebalo bi obezbediti da borci imaju pravo na zdravstveno osiguranje i lečenje, zapošljavanje, obezbeđenje stana, školovanja dece, povlastice u prevozu i raznim komunalnim uslugama, da se vidi da država brine o onima koji su se za nju borili”, napominje Nikolić.
Nikolić dodaje, da u cilju ostvarivanja i zaštite prava boraca, država mora da donese Odluku u Zakonu, da su boračke organizacije od opšteg i posebnog interesa za državu i da nisu kao druga udruženja građana.
On ističe da to treba da budu jedinstvene organizacije svih boraca i potomaka Prvog i Drugog svetskog rata kao i boraca 1990-1999.godine, koja će negovati tradicije i čuvati tradiciju srpskog naroda. Na ovom planu mora se uključiti i sistem obrazovanja dece i omladine u cilju razvijanja patriotizma, rodoljublja i ljubavi prema otadžbini uz poštovanje tradicije i istorije.
Diskriminacija po pitanju prava na ostvarivanje ratnih dnevnica
U Srbiji se trenutno vodi na hiljade procesa povodom zaključka Vlade Srbije iz januara 2008. godine, kojom su rezervistima sedam opština, koji su bili angažovani u vreme NATO bombardovanja 1999. godine, isplaćene ratne dnevnice.
Oko dve milijarde dinara uplaćeno je te godine u šest mesečnih rata na račune opština Kuršumlija, Blace, Bojnik, Lebane, Žitorađa, Doljevac i Prokuplje, dok su rezervisti iz drugih opština izostavljeni.
Veterani iz pomenutih sedam opština su 2008. godine dobili u proseku po oko 200.000 dinara, kao “socijalnu pomoć nerazvijenom području”, ali su doznake naslovljene kao ratne dnevnice.
” Kao borac 1991.i 1999.godine i kao predsednik GO Subnor Zaječar, znam da to nisu dnevnice i da država i vojska ne duguju nikakve dnevnice, već da se radi o diskriminaciji zbog date pomoći borcima iz pojedinih delova Srbije u vreme krize na Kosovu. Zbog toga su borci iz ostalih delova Srbije počeli da se organizuju i podnose tužbe našim sudovima, te sudu u Strazburu i na kraju, opet po odluci tog suda da se obrate sudovima u Srbiji. Sudovi prepunjeni tužbama počinju da donose presude, da postoji osnov za diskriminaciju, pa onda tužbe za nematerijalnu štetu i opet presude. I tako to ide u nedogled, a niko ne preduzima ništa”, kaže Nikolić.
Pri tom borci nakon parničenja dobijaju simbolične iznose na ime udskih taksi, advokati mnogo više novca za svoje usluge, a država sve to plaća, i to sa kamatom!
“Pitam se da li je moralo tako? Verujem da je mogao da se nađe kompromis i reši ovaj problem tako da državu košta manje novca, a da borci budu zadovoljni i sudovi se rasterete. Zato predlažem da država donese odluku da se svim borcima 1999. godine isplati po 80.000,00 (osamdeset hiljada dinara) koliko se zahteva u tužbama, da se obustave sudski sporovi i da svi budu zadovoljni, a da manje košta državu”, zaključio je Nikolić.
Dodaj komentar