Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković, otvorio je danas izložbu u Narodnom muzeju u Zaječaru, povodom Dana državnosti Republike Srbije pod naslovom “Kako pamtimo vladare? Predstave Obrenovića iz Kabineta grafike Narodnog muzeja u Beogradu”.
Ministar Selaković je prilikom otvaranje izložbe rekao da mu je velika čast što je baš njemu pripao zadatak da danas poseti Zaječar i otvori ovu izložbu.
“U susret našem Danu državnosti, Sretenju, velika mi je čast što sam baš ja danas u Zaječaru i imam priliku da otvorim ovu izložbu posvećenu srpskim vladarima. Obeležavanje nacionalnog dana jeste prilika da se pokaže koliko zaista sami sebe poštujemo i cenimo i podsetimo se zašto je taj dan naš najvažniji praznik. Na Sretenje su se dogodile dve veoma važne stvari u modernoj srpskoj istoriji. Prva 1804. godine, kada je na ovaj dan podignut Prvi srpski ustanak, a druga 31 godinu kasnije, kada je u Kragujevcu 1835. godine donet prvi srpski, Sretenjski ustav.
Taj period od tri decenije veliki nemački istoričar Teodor Franke nazvao je srpska revolucija. U toj trideset i jednoj godini, naši preci su se borili, ne za stvaranje, nego za vaskrs srpske države. Važno je da govorimo o tome, jer kada je Karađorđe podigao ustanak na njegovoj prvoj zastavi nalazio se lik prvog kralja među Nemanjićima, Stefana Prvovenčanog. Kada je prota Mateja dobio zadatak da osmisli zakone ustaničke Srbije, prvo je uzeo zakonopravnik Svetoga Save, kako je on nazvao Zakone svetih otaca i na njima počeo da izrađuje prve zakonske propise”, istakao je Selaković.
Kako je objasnio, naši preci, među kojima su mnogi bili i sa ovih prostora, istočne Srbije, uspeli su da učine nešto što u tom vremenu nikome u Evropi nije pošlo za rukom.
“Podsećanja radi, u vreme izbijanja Prvog Srpskog ustanka, otomanska imperija bila je naseljena sa 26 miliona ljudi, a beogradski i smederevski pašaluk sa 250 do 300 hiljada. Sto puta manje. Ali ti ljudi uspeli su jednom nadljudskom borbom da zapale taj plamen slobode, da srpsku državnost ožive. To je nešto čega sa ponosom treba da se sećamo i nešto što treba da nam služi kao duhovni izvor snage za napajanje čitavog srpskog roda.
U tim borbama, ovaj kraj Srbije, Timočka krajina, Veljkova krajina, dala je izuzetno veliki doprinos. U samom Prvom srpskom ustanku jedan od najvećih srpskih junaka svih vremena, Hajduk Veljko Petrović iz Lenovca, svojim junaštvom dao je neverovatan doprinos osvešćivanju srpskog naroda i vaskrsu srpske državnosti. U potonjim diplomatskim bojevima koji su usledili, veliki ljudi ovoga kraja, poput Nikole Pašića, najistaknutijeg srpskog političara 19. i 20. veka, dali su nemerljiv doprinos uobličavanju srpske državnosti. Zaječarci i Timočani imali su zaista ogromno učešće u tome. Ne smemo zaboraviti ni Timočku diviziju u ratovima za oslobođenje i ujedinjenje, koja je jedan od razloga zašto smo danas ovde, na otvaranju ove izložbe.
Sretenje ne sme da služi kao povod za podele na Obrenovićevce i Karađorđevićevce, jer Srbije nema ni bez Miloša, ni bez Karađorđa. Ima je samo i sa jednim i sa drugim. Ovo je dan kada treba da budemo ujedinjeni i to je ono čemu treba da učimo svoje potomstvo”, završio je Selaković.
Nakon toga, ministar je u prisustvu Episkopa timočkog Ilariona i gradonačelnika Boška Ničića svečano otvorio izložbu koju možete pogledati u Galeriji Narodnog muzeja.
Dodaj komentar