U Zaječaru je prvi put održan Festival javne istorije u “Dečijem centru”, a pored koncerta, predstava, bile su organizovane i tribine. Jedna od tribina bila je i „Muzika u kontekstu društva”, na kojoj je govorio pisac i muzičar Marko Šelić Marčelo.
Marčelo je muzičku karijeru započeo krajem devedesetih godina. Međutim, kako kaže, on je pisac koji se bavi muzikom. U razgovoru, Marčelo otkriva koliko se muzika od devedesetih do danas menja i kako utiče na društvo.
“Zajedno sa publikom kroz ovu tribinu probali smo da proputujemo od nekih davnih dana do danas, obraćajući pažnju na glavnu temu kako je društvo uticalo na muziku, ali i muzika na društvo. Kako te dve stvari zavise jedna od druge. Muzika se stalno menja. Ako bismo razmišljali pozitivno reklo bi se da ima i dobre muzike više nego ikad. Ali ima i više i kiča i šunda i mnogo lakše danas postaje dominantan, a bio je dominantan i pre. Samo što u razgovoru sa ljudima koji su mnogo mlađi od nas, zaključujemo da smo i mi kada smo bili njihovih godina razmišljali da će to proći. Da je turbo folk faza, odnosno jedan trend koji pod ruku sa densom iz devedesetih natrčao kao simptom jednog lošeg vremena. Sad ni to loše vreme nije baš mnogo prošlo, prošlo je ono i onakvo, ali došlo je neko drugo, i ono i dalje ima neki svoj zvuk što je prilično slično. Ljudi naših godina treba da izbegnu da se ne pretvore u polumatore cinike. To je jako opasno i time se ništa ne postiže. Trudim se da na tu novu muziku gledam kao na fenomen i da shvatim zašto se to ljudima dopada”, rekao je Marčelo.
Marčelo ističe da u današnje vreme popularna muzika ne vodi previše računa ni o tekstualnom delu, ni o muzičkom aspektu, ni o vokalnom, a ni o koncertnom.
“Najkraće rečeno ono što je danas popularna muzika ne vodi previše računa ni o tekstualnom delu, ni o muzičkom aspektu, ni o vokalnom, a ni o koncertnom. To su danas plejbek koncerti i to je nekako postalo prirodno. Ja mogu da zvučim ljutito, ali to me rastužuje. Novi klinci počinju da ne znaju šta je uopšte koncert, jer im se to tako plasira. Onda je posao nas malo starijih da probamo da im tako pričamo, ali da se to ne svodi na popovanje kao “Ajde vi ste mali, pa ne znate, a mi smo malo stariji“, već da uđemo u problem i da proćaskamo o tome kako su izgledala neka druga vremena.”
Marčelo je pored uspešne muzičke karijere, uspeo da se javnosti predstavi i kao pisac. Početkom jula, planira da izda nov singl, a kasnije i nov album. Takođe, Marčelo radi i na novom romanu.
“Ja sam primarno pisac, samo se desilo da prvo muzika izađe u javnost. Muzika je zapravo moj najveći deo pisanje, a za ono što je muzički deo, zaduženi su moji saradnici. Naravno, period za vreme korone gledao sam da iskoristim kreativno. Radim i na novom romanu i na novom albumu. Novi album je nešto što će se prvo dogoditi. Singl izlazi u julu, a zatim izaćiće niz singlova sve do decembra kada se pojavljuje album. To je jedan konceptualni album, ima čak 16 pesama, što više niko ne radi”.
Marko Šelić Marčelo; FOTO: zajecaronline.com
On dodaje da ne želi da se nametne publici, već da je njegov posao da radi, a na mlađim generacijama je da li će to prihvatiti ili ne.
“Mislim da je umetnicima zabranjeno da se bave tržišnom logikom, jer to je ono što smo mi kao klinci zvali komercijala. Radim ono što radim. Treba biti pošten prema sebi, a onda si pošten i prema publici. Nije moje da se udvaram bilo kome, a pogotovo ne mlađima od sebe, jer mislim da oni to vrlo brzo provale kada se praviš da si njihov vršnjak, a kome se sviđa to će da prihvati”, zaključuje Marčelo.
Marčelo je objavio studijske albume De facto (2003), Puzzle shock! (2005), Treća strana medalje (2008) i Deca i Sunce (2010), romane Zajedno sami (2008), Malterego, knjiga prva: Rubikova stolica (2012; izmenjeno i dopunjeno izdanje 2016), Malterego, knjiga druga: Higijena nesećanja (2017), zbirku tekstova O ljudima, psima i mišima (2009), stotinak kolumni za razne redakcije i Napet šou (2014), konceptualno delo koje objedinjuje peti studijski album i zbirku kolumnističko-esejističkih tekstova. Pažnju javnosti najpre je stekao tekstovima svojih pesama, a dobio je priznanja poput nagrade TV Metropolis (najbolja pesma) i Davorin za 2006. i 2009. godinu (najbolji urbani/rok album). Spot za Pozerište prvi je srpski spot uvršten u World chart express evropskog MTV-a. Prvi album bio je najprodavanije izdanje godine na listi IPS-a, tada najrelevantnijoj.
U zaječarskom “Dečijem centru” drugog dana Festivala javne istorije održan je koncert srednjoškolskog benda „Mobilizacija” i prikazana premijera filma „Kao da je bilo nekad, kao da je bilo tu”. Film opisuje vreme pre i posle Gitarijade 1991.
Prvi festival javne istorije u Srbiji, koji organizovao je “Dečiji centar”, u saradnji sa Centrom za primenjenu istoriju, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo u Srbiji.
Dodaj komentar