Kakav primer daju pripadnici vladajuće partije koji nas mesecima mole da izbegavamo masovna okupljanja?

Na održanoj sednici izborne skupštine Srpske napredne stranke odlučeno je da će Aleksandar Vučić predvoditi stranku do izbora 3. aprila iako sam nije želeo da se kandiduje. Nakon sednice najavljena je i svečana akademija povodom trinaestogodišnjice od osnovanja stranke, a ispred beogradske Štark arene okupljen je ogroman broj pristalica ove partije, plato ispred same arene je popunjen, a ljudi u kolonama i dalje pristižu, uprkos epidemiji korona virusa, a potpuno nasuprot svemu čemu nas članovi vladajuće partije uporno upozoravaju svakodnevno, kako se virus ne bi širio.

Tokom čitavog dana mogao se videti veliki broj autobusa koji su pristizali iz čitave zemlje čija je krajnja lokacija bila upravo blizina Štark arene, da bi se nakon toga svi putnici u kolonama uputili upravo ka areni sa srpskim zastavama u rukama. Prisutni su ili odbijali da odgovore na pitanja zbog čega idu ka areni ili nas potpuno ignorisali, a sa strane su se mogli čuti povici „gde ćete bando, sendvičari i „mislite li svojom glavom“.

Da su ljudi „navođeni“, mogli smo se uveriti i svojim očima jer na čelu svake kolone idu „predvodnici“, koji pokazuju put kojim se dolazi do odredišta.

Većina njih uopšte i nije iz Beograda, a neki su u glavnom gradu i prvi put, što smo mogli čuti iz njihovih konverzacija.

Kao što smo naveli, plato ispred arene je prepun, skoro da se više ljudi i ne može smestiti, a reka naroda i dalje pristiže.

Kakav primer daju pripadnici vladajuće partije koji nas mesecima mole da izbegavamo masovna okupljanja?

Kako opravdavaju ovaj skup u jeku epidemije i da li je bilo neophodno okupiti ovaj broj ljudi zbog rođendana stranke?

Podsećamo, jedna od prvih „epidemioloških bombi“ dogodila se na utakmici Lige šampiona u Milanu, na otvorenom prostoru.

Pored krcatog platoa, unutrašnjost Štark arene je takođe prepuna pristalicama Srpske napredne stranke.

I kako u pesmi Zabranjenog pušenja kažu – „Ljudi su išli u kolonama, nikom nije smet’o vetar što je duv’o“. Tada je odlazio Asim Ferhatović, čuveni „Hase“. Večeras čak ni Aleksandar Vučić nije otišao sa čela stranke, a svakodnevno „odlazi“ po 50 ljudi koji umiru od virusa koji i dalje hara.

Da li je ova svečanost, proslava, manifestacija, kako god je nazvali, bila neophodna? Pogotovo što je danas u Beograd pristigao veliki broj penzionera. Penzionera koji su, prisetimo se, jako skoro, bili zatvoreni „kako bi njihovi životi bili sačuvani“.