Vežbajući decu da ostaju sama u kući – u početku po nekoliko minuta, a kasnije sve duže, vi vežbate njihovu samostalnost. Osećanje da ste im poverili odgovornost boravka bez vašeg prisustva, utiče na porast samopouzdanja i praktičnog snalaženja. Kao što je važno da naučite decu da se samostalno igraju, samostalno vezuju pertle, samostalno peru ruke… za njihovo samopouzdanje, formiranje pravilne slike o sebi, osećanje sigurnosti – važno je i da ostaju sama u kući. Ipak, još je važnije da ne poranite sa ovakvim zahtevima.
Ne postoji univerzalno vreme koje bi važilo za svu decu i određivalo njihovu spremnost da ostanu prvi put sama kod kuće. U pitanju su velike individualne razlike, a idealno vreme zavisi od spremnosti deteta. Ipak, većina roditelja je prisiljena da zbog poslovnih obaveza već oko pete godine povremeno ostavlja decu samu.
Psiholozi upozoravaju da je sa samo 7 godina dosta rano da ostavite dete samo u kući, jer dete nije dovoljno zrelo ni mentalno ni psihofizički budući da može da se dogodi neka opasna situacija. Zato se preporučuje da se granica pomeri nagore.
Dete može da ostaje samo oko desete godine, ali tek na nekoliko sati. Smatra se da u ovom uzrastu može da se snađe i pravilno reaguje u hitnim situacijama. Sa druge strane, ukoliko niste “pritisnuti” sopstvenim poslovnim obavezama, 12. godina je krajnje vreme kada je za dete (a ne za vas) važno da počne povremeno da ostaje samo u kući. Jer, ukoliko i posle 12. godine dete ne iskusi da je za pojedine situacije samo odgovorno, ili se ne oseća dovoljno samostalno, može odrasti u nesigurnu i zbunjenu osobu, zavisnu od svoje okoline.
Postepenost je važna
Priprema deteta da ostaje u kući bez vašeg nadzora treba da počne nekoliko nedelja pre nego što zaista odete. U predškolskom uzrastu, dete poznaje samo “sada” i “ovde”, pa mu se vaših deset minuta mogu činiti veoma dugim.
U početku, vaši izlasci van kuće neka budu samo po nekoliko minuta – do prodavnice, ili do nekog drugog mesta za koje dete zna da se nalazi veoma blizu kuće. Ipak, vreme koje deca provode sama, ne bi trebalo da bude svakodnevno i predugo.
Za svaki slučaj
Ostavite detetu telefonski broj na koji vas može pozvati u slučaju da ste mu neophodni. Važno je i da tokom svog odsustva i vi pozovete njega. Tako mu dajete priliku da vas čuje, objasnite kada ćete doći, proverite da li je sve u redu, malo mu “skratite” vreme.
Šta ako…
Ukoliko se dogodi da u vreme vašeg odsustva zvoni telefon, ili komšija pokuca na vrata… to može biti pravi stres za dete. Ono ne zna kako treba da se ponaša, jer je to za njega potpuno nova situacija. Zato, pre nego što odete, pokušajte da predvidite moguće situacije, i recite detetu kako treba da se ponaša. Ne obavezujte ga da otvara vrata ukoliko neko zvoni, i uzdržite se od detaljnih i preciznih objašnjenja.
Starija braća i sestre kao “čuvari”
Ukoliko imate dvoje ili više dece, podrazumeva se da ćete ostajanja u kući bez vas najviše uvežbavati sa starijim detetom. Kada ono savlada svoje početne strahove, biće vam lakše da istu akciju sprovedete sa mlađim, jer ćete mlađe ostavljati sa starijim.
izvor: Jelena Holcer / Škola za roditelje
Dodaj komentar