fbpx

Žikić: Zatravnjivanje voćnjaka za bolji prinos

Preporuka:

29. „Novogodišnji turnir“ u malom fudbalu u Zaječaru

Povodom organizacije tradicionalnog "Novogodišnjeg turnira" u malom fudbalu, koji se svake godine održava u sportskoj hali u Zaječaru, održana...

Napokon sunce, temperatura do 12 stepeni

U Srbiji će u nedelju ujutro i pre podne biti umereno do potpuno oblačno, uglavnom suvo i mestimično maglovito....

Nova knjiga Ivana Potića „Kadrovi, valeri, foneme“ izašla iz štampe

Iz štampe je izašla nova knjiga zaječarskog pisca Ivana Potića pod nazivom "Kadrovi, valeri, foneme". Ova knjiga sadrži stručne...
- Reklama -

Sistem zatravnjivanja međurednog prostora ima veliku primenu u savremenoj voćarskoj proizvodnji. U intenzivnom voćarstvu ovaj sistem je postao dominantan zbog brojnih prednosti koje pruža.

Prema rečima Mihajlo Žikić diplomiranog inženjera voćarstva i vinogradarstva, zatravnjivanje voćartsva i vinogradarstva zemljišta se u međurednom prostoru može obaviti na dva načina.

„Veštački zatravniti primenom višegodišnjih klasastih trava, ili prirodno zatravniti, ostavljanjem prirodne flore koja se zatim održava malčiranjem i vremenom se prirodnom selekcijom odvajaju trave koje podnose košenje. Prostor u redu obično se bočnom frezom obrađuje ili primenom herbicida čisti od korova. Primena herbicida se u poslednje vreme sve više izbacuje kao agrotehnička mera u voćarstvu“, objašnjava Žikić.

Broj košenja međurednog prostora zavisi od meteorolških uslova, ali je okviran broj košenja 4 do 8 puta u toku godine, naglašava ovaj stručnjak.

„Malčiranje je tehnika kojom se trava sitni i tako isitnjena trava se razlaže i povećava sadržaj organske materije. Vrši se kada je visina trava 10 do 15 cm i kosi se na visine od 3 do 5 cm. Poslednje košenje je u jesen tako da visina trava pred zimu bude bar 5 cm. Sistem zatravnjenog međurednog prostora ima brojne prednosti nad jalovim ugarom. Prednosti se ogledaju u smanjenu erozije i eolske i vodne erozije, a smanjenje je naročito izraženo na nagnutim terenima, pri čemu korenov sistem trava veže površinski sloj zemljišta i smanjuje odnošenje plodne zemlje. Zatravljivanje takođe sprečava brzo oticanje vode čime se ona akumulira u zemljištu, a i sama struktura zemljišta je poboljšana a to omogućuje bolje usvajanje vlage“, istakao je Žikić.

Foto: Pixabay

Kako je rekao Mihajlo Žikić dipl.ing. voćartsva i vinogradarstva u Poljoprivredno stručnoj i savetodavnoj službi „Agroznanje“ Zaječar, jedna od najvećih prednosti ovog sistema je povećanje vodnog kapaciteta koji je direktno vezan za povećanje sadržaja organskih materije.  Pored fizičkih karakteristika zemljišta, ovaj sistem gajenja pozitivno utiče i na hemijske osobine.

„Po ispitivanjima koja su sprovedena u voćnjacima koji su zatravnjeni došlo se do zaključka da je sadržaj azota posle 13 godina dupliran u odnosu na početno stanje. Konstantno smanjenje stočnog fonda doveo je do značajnog osiromašenja zemljišta organskom materijom usled nedostatka stajnjaka. Trava koja se mačira značajno povećava sadržaj organske materije, i kod voćnjaka koji su zatravnjeni sadržaj je uvek veći nego kod obrađenog, a ogromnu prednost predstavlja povećavanje i sadržaj lakopristupačnih K2O i P2O5“, kazao je Žikić.

Sa promenom klime svedoci smo sve težih uslova za obavljanje agrotehnike i zaštite voća. Naročito je ovaj problem bio izražen 2017 godine kada je zbog velikih količina padavina u prvoj polovini godine rod pojedinih voćarskih kultura bio praktično uništen. Višnja, rane sorte šljive i jagoda su pretrpele ogromne štete jer mehanizacija fizički nije mogla da uđe u zasade. Sistem zatravnivanja međureda omogućuje lak ulazak mehanizacije i pri velikoj vlažnosti, tj olakšana je zaštita i berba voćnjaka, u šta su se proizvođači uverili prošle godine.

„Veoma bitna prednost ovog sistema je značajna ušteda goriva i vremena potrebnog za obradu u odnosu na obradu kod sistema jalovi ugar. Malčerima se jako brzo i uz malu potrošnju goriva prolaze velike površine za koje bi trebalo mnogo više vremena i goriva da se obrade nekim klasičnim mašinama tipa tanjrača, porivača, freza i sl.
Zatravljenost povoljno utiče na kvalitet plodova: ubrzano je sazrevanje, poboljšava se kvalitet ploda, povećava se sadržaj šećera u odnosu na kiseline…“

Kod zatravnjeni voćnjaka postoje i negativni efekati koji se ogledaju u sporijem zagrevanju zemljišta i povećanje populacije glodara pa neophodno raditi deratizaciju.
Iz svih ovih razloga sistem trava-malč se sve više nameće kao najpogodniji način održavanja održavanja zemljišta i koji praktično nema alternativu u našim područjima.

- Reklama -

Postavi komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here

- Reklama -
- Reklama -radenković

Najnovije

Zaječar po sedmi put najbolji organizator Kros serije RTS-a

Gradu Zaječaru i ljudima koji su učestvovali u realizaciji Krosa RTS-a dodeljena su priznanja za najbolju organizaciju u tekućoj godini u salonu Gradske opštine. Na...

Izbor za najlepšu čestitku Deda Mrazu

U susret novogodišnjim praznicima Matična biblioteka "Svetozar Marković" u Zaječaru organizuje izbor za najlepšu čestitku Deda Mrazu. Kako navode iz zaječarske biblioteke, najkreativniji autori radova...

Zakazana licitacija za zakup bifea u hali na Kraljevici

Za vreme održavanja Novogodišnjeg turnira od 14. do 29. decembra bife u Sportskoj hali na Kraljevici biće izdat zakupcu koji ponudi najveću cenu na...
- Reklama -
- Reklama -

Preporuka: