Navršilo se više od godinu dana od kada je zabeležen prvi slučaj zaražavanja korona virusom u Srbiji, a nedugo zatim i u našem gradu. Trinaest meseci kasnije epidemija i dalje ne jenjava, uprkos pojavi vakcina protiv ovog virusa broj novozaraženih svakog dana prilično je veliki. Da li se građani Zaječara i dalje čuvaju kao na početku ili su im prosto dojadile epidemiološke mere i kako su se navikli na život sa koronom?
Na samom početku epidemije, 16. marta minule godine u Srbiji je uvedeno vanredno stanje, kada je na državnom nivou bilo ukupno 55 inficiranih osoba, a već 18. i zabrana kretanja od 20 sati do 5 ujutru, dok je svim građanima starijim od 65 godina potpuno zabranjen izlazak na ulice. U tom trenutku od smeha i izjava poput one, sada već čuvenog doktora Nestorovića da je ovo “najsmešniji” virus, nastalo je opšte stanje panike nakon slika koje su dolazile iz Italije koja je bila najstrašnije pogođena.
U Zaječaru je gradonačelnik pozivao na oprez i odgovorno ponašanje i pojavljivao se u javnosti u čuvenom “skafanderu”, ulice su dezinfikovane, kontakti smanjivani na minimum. Sada, više od godinu dana nakon početka epidemije, iako je svakodnevni broj novozaraženih izražen u hiljadama, a poređenja radi u našem gradu na dnevnom nivou dešava se i da beležimo oko 40 novozaraženih ( vanredno stanje uvedeno kada je na nivou države ukupno bilo 55 inficiranih ) , ipak se sve promenilo, mere su znatno blaže, a ljudi sve manje prezaju od nepotrebnih kontakata i neretko se odlučuju i na organizovana okupljanja i proslave. Sa našim sugrađanima razgovarali smo o njihovom viđenju situacije sada i na samom početku epidemije.
Jelena, studentkinja koja je u tom trenutku bila u svom rodnom gradu, rekla je da je bila prilično uplašena.
“Uprkos tome što su nam govorili da kod mladih ljudi ovaj virus prolazi bez ikakvih posledica na organizam, bila sam na momente čak i u stanju panike. Dezinfikovala sam sve što od spolja unesem u stan, odeću koju nosim napolju po ulasku odmah presvlačila i ostavljala na terasu, patike ostavljala ispred vrata, na momente dezinfikovala čak i kvaku koju dodirnem na ulaznim vratima. Sve to bilo je jako stresno za mene i trebalo mi je puno vremena da se bar malo oslobodim straha. Godinu dana kasnije i dalje se osećam neprijatno na pomen nekog masovnijeg okupljanja, iako sam primila vakcinu. Nadam se da će ljudi uskoro probiti tu barijeru i vakcinisati se, jer samo tako možemo da se vratimo normalnom životu. U suprotnom, virus će biti oko nas još dugo”, objašnjava Jelena.
Dragan, penzioner, kaže da su pre uvođenja zabrane kretanja on i žena kupili potrebne namirnice u većoj količini, ali da im nije bilo prijatno što nisu mogli da izađu “na vazduh”, jer žive u stanu.
“Mi smo, kao i mnogi, pre te zabrane odlučili da se osiguramo i kupimo sve potrebštine za jedan “život pod ključem”. Nije to bila baš korektna odluka, jer čovek mora da izađe, osećali smo se na momente kao u zatvoru, ali na svu sreću, to je prošlo. Nismo bili kod dece, niti su oni ulazili kod nas sve dok se nismo vakcinisali i sačekali period posle koga se stiče imunitet. Tokom celog ovog perioda ponašali smo se maksimalno odgovorno, čak i na otvorenom nosili mask, jer znamo da su najstariji i najugroženiji. Sada smo se nakon vakcinacije konačno malo opustili i što nam je najvažnije, ponovo viđamo decu i unuke”,rekao je Dragan.
Marko, dvadesetpetogodišnjak, istakao je da u početku nije bio svestan opasnosti, a da je strah nastupio tek kada je saznao da je bio u kontaktu sa pozitivnom osobom.
“Da budem iskren, sve do tada nisam ozbiljno shvatao situaciju. Nisam išao na neke proslave i veća okupljanja, ali sam se viđao sa drugovima. Nakon što sam dobio informaciju da je jedan od njih pozitivan, to je za mene bio kao “hladan tuš”. Shvatio sam da vrlo lako mogu da se zarazim, a što je još gore da potencijalno virus prenesem i svojim roditeljima koji spadaju u ugroženu grupu. Na testu sam bio negativan, ali od tog momenta i smanjio kontakte na minimum. Sada sam se ponovo malo opustio, prosto je nemoguće živeti tako dugo pod ograničenjima, pogotovo za mlađe ljude. Još se nisam prijavio za vakcinu, malo i iz nekog straha koji ne mogu da objasnim, ali kada to budem pobedio sigurno ću se vakcinisati”, istakao je Marko.
Darko, koji je u svojim srednjim godinama, kaže da je koronu preležao i da ga je virus žargonski rečeno “pokosio”.
“Koronu sam imao sredinom jula, kada je virus prema svim izjavama lekara trebalo da je oslabio. Nisam pušač, niti imam pridružene bolesti, a opet, virus me je potpuno slomio. Na testu sam bio negativan, ali je nakon snimanja utvrđeno da imam upalu pluća, a takođe sam imao i visoku temperaturu, pa je zaključeno da je test ipak pogrešio. Bio sam u kućnoj izloaciji, žena je takođe bila zaražena, 2 nedelje nismo mogli da ustanemo iz kreveta, oboje smo se osećali veoma slabo i iscrpljeno. Punih mesec dana bilo nam je potrebno da povratimo snagu i vratimo se na posao. Najgore od svega je što ne znamo ni gde smo se zarazili, jer su nam kontakti bili svedeni samo na one neophodne. Moram da kažem da se i dalje pazimo, iako smo preležali koronu jer je očigledno moguće ponovo se zaraziti. Prijavili smo se za vakcinu, čekamo poziv i nadamo se da ćemo nakon toga konačno odahnuti”, iskren je Darko.
Nenad smatra da je preležao koronu, ali joj ne pridaje preveliki značaj.
“Sredinom aprila imao sam temperaturu par dana i verujem da je upravo to bila korona. Sve vreme sam se ponašao normalno, od početka epidemije pa do sada, ništa se nije promenilo. Nisam siguran ni koliko su istinite brojke koje se serviraju u medijima, ne vidim ovaj virus kao takvu opasnost i nešto oko čega se treba dizati panika, niti je to trebalo raditi u bilo kom trenutku. Pa uzmimo činjenicu da na 50-60 zarženih imamo zabranu kretanja, a na 6-7 hiljada ništa. Mogu da kažem još i da se sigurno neću vakcinisati, a razloge za takvu odluku zaista ne bih obrazlagao”, zaključuje Nenad.
Danijela kaže da je vrlo stresno proživela prethodnih godinu dana.
“Svaki odlazak na posao od početka epidemije predstavljao mi je problem. Već pri samoj pomisli na to da ću celog dana biti okružena ljudima, jer mi je posao takav, svakog jutra sam bila pod stresom. Zaista sam se plašila, pre svega da se ne zarazim virusom, a da ako toga dođe to ne bude i neki teži oblik bolesti. Svakog dana imamo podatke koliko ljudi umire i čovek se zapita i bude mu jasno da vrlo lako to i njemu može da se desi, jer bolest ne bira. Zbog toga sam se ponašala maksimalno odgovorno i čim su vakcine stigle u Srbiju prijavila se za imunizaciju. Nakon toga, pao mi je ogroman kamen sa srca, osećam se mnogo sigurnije”, ističe Danijela.
Milan, srednjoškolac, kaže da među njegovim vršnjacima nema preteranog straha od korone, ali da ih je ipak prilično poremetila.
“Na društveni život virus nije imao preveliki uticaj, bar što se mene tiče. Sve vreme sam se viđao normalno sa prijateljima, jedino nije bilo nekih proslava, rođendana, u periodu kada je to bilo zabranjeno. Veći problem je sa obrazovanjem. Nisam siguran koliko je ovaj sistem dobar, jer ocenjivanje putem online nastave nije baš najrealnije i ne pripremamo se dobro za fakultete. Što se samog odnosa prema virusu i ponašanja tiče, ništa se nije menjalo tokom ovih godinu dana, a ništa se i neće promeniti. Mnogi moji prijatelji preležali su koronu i kod svih je to bio veoma blag oblik, a siguran sam da bi takav slučaj bio i sa mnom, tako da ne brinem o tome da li ću se u nekom trenutku zaraziti”, rekao je Milan.
Pojavom vakcina na tržištu postalo je jasno da virus neće moći još dugo da opstane i da ćemo se izboriti sa ovom pošasti koja nam već godinu dana uliva strah i onemogućava normalan život. Dobra stvar je što od 7 sagovornika sa kojima smo razgovarali, njih 5 ima pozitivan stav prema vakcinama, troje su je već primili, a dvojica će to učiniti u narednom periodu. Broj vakcinisanih građana Zaječara je 23.583, što je zaista za svaku pohvalu i ovakvim. Ipak, činjenica je da su se ljudi malo i opustili, jer, valjda svi čekaju da ovom virusu kažu konačno zbogom, pa zbog toga imamo ponovni rast broja novoobolelih u gradu, ali moraćemo da sačekamo još malo. Do tada, trebalo bi da se ponašamo odgovorno i ne dozvolimo “neprijatelju” da ponovo ojača, jer kako i na samom početku, tako i sada, njegova snaga umnogome zavisi od nas samih.
Dodaj komentar