fbpx

Danas slavimo Spasovdan: Ne radi se ništa teško, ali valja nešto važno započeti

Preporuka:

U istočnoj Srbiji u samoizolaciji oko 1200 građana, virusom korona zaraženo samo dvoje iz Zaječara

Prema podacima sajta covid19.data.gov.rs na dan 26. mart u Timočkoj krajini su registrovana samo dva slučaja zaraze korona virusom...

Zaključak Vlade o stavljanju pod kontrolu informisanja o pandemiji

Vlada Republike Srbije usvojila je 28. marta zaključak o informisanju u vreme pandemije novog korona virusa, kojim se obaveštavanje...

Moguć policijski čas od 24 sata: Šta on tačno podrazumeva?

Policijski čas od 24 sata, ukoliko bi bio uveden na teritoriji Srbije, stupio bi na snagu već do kraja...
- Reklama -

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave jedan od najvećih hrišćanskih praznika, Vaznesenje Gospodnje – Spasovdan.

Na Spasovdan se ne radi nikakav težak posao, pošto je veliki praznik koji, prema verovanju, može da spase kuću od nevolje, a decu od bolesti.

Spasovdan pada uvek u četvrtak, i to šesti po Vaskrsu, odnosno 40. dan po Vaskrsu. Crkva ga praznuje kao Vaznesenje Gospodnje, jedan od 12 velikih praznika i osam Hristovih praznika.

Prema narodnom predanju, tog dana se spasio Bog od rđavih ljudi i otišao – vazneo se – na nebo.

Narodna verovanja: Na današnji dan valja sve započinjati!

Od davnina je Spasovdan, kao duboko ukorenjena svetkovina u narodu, prolećni praznik stočara i zemljoradnika. Smatra se veoma srećnim varovnim danom kada sve valja započinjati i zato se zove još Spasovlje.

Na Spasovdan se ne radi da grom ne bije i da insekti ne opustoše njive. Posebno je bio raširen običaj da se na Spasovdan po njivama, zabranima, torovima, košnicama, baštama pobadaju krstovi od leskvine (zakršćavanje letine), ako to nije učinjeno na Đurđevdan.

Pobadan je i leskov štap i rasecan na vrhu, u visini grudi, a u rasek je stavljen kraći prut i tako pravljen krst kojim može da se vidi sa svih strana.

U nekim krajevima bio je običaj da se od osušenog svinjskog brava sačuva vilica i na Spasovdan pojede, da im „sva svinja ubuduće bude slatkorana“, odnosno da im prija sve ono što „po gori popasu i iz korita poloču“.

Kosti od oglodane vilice se ne razdvajaju, nego se sa sve zubima okače u pčelinjaku, da bi pčele u rojevima napredovale.

Tako se u nekim krajevima rano išlo u jagode i na Spasovdan se izjutra ne jede ništa dok se ne okuse jagode. Negde je, pak, bio običaj da kad se prvi put od godišnjih plodova i namirnica okusi o Spasovdanu (mleko, meso, voće).

Postavi komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here

- Reklama -   radenković    

Preporuka: