fbpx
Društvo Srbija

Brzi testovi nepouzdani; Kisić kaže da ne ulaze u statistiku, Kon tvrdi suprotno

ilustracija/pixabay.com

Serološki ili takozvani brzi testovi na osnovu kojih se pokušava utvrditi da li pacijenti imaju koronu, nisu pouzdani i mogu skrivati pravu sliku o stanju zaraženog. Iako članica Kriznog štaba Darija Kisić Tepavčević tvrdi da ovi testovi ne ulaze u zvaničnu statistiku, njen kolega Predrag Kon tvrdi suprotno.

Zoran Jurić iz Sremskih Karlovaca prve simptome virusa korona osetio je 3. jula. Kako za CINS priča njegov brat Dragan, Zoran je dan kasnije uradio serološki test u kovid ambulanti, međutim rezultat je bio negativan, prenosi cins.rs.

I pored takvog rezultata, simptomi nisu posustali. Tih dana, prepričava Jurić, njegov brat je pet ili šest puta iznova odlazio u ambulantu gde su mu radili rendgenske snimke, ali ništa nisu videli na plućima. Prema njegovim rečima, lekari su ustanovili da visoka temperatura jeste indikator nekog žarišta, ali da nema mesta sekiraciji. Kad god je njegov brat tražio PCR test, rečeno mu je da ih nema. Doktori bi mu, kaže Jurić, menjali terapiju odnosno antibiotik i vraćali ga kući.

Skoro deset dana od prvog javljanja u kovid ambulantu, Zoranu se stanje znatno pogoršalo. Tada su mu ponovo snimili pluća i ponovo konstatovali da njemu ništa ne fali, navodi njegov brat za CINS. Nekoliko sati kasnije, oko pola dva posle ponoći, Zoran ponovo odlazi kod lekara.

„Lekar kada ga je poslušao kaže ‘pa ovo je stravična upala pluća’. Znači, kompletna pneumonija na oba plućna krila, ono što nekih desetak sati ranije niko nije konstatovao“, ističe Dragan Jurić i dodaje da mu je tek tada urađen PCR test.

Zbog upale pluća, Zoran je smešten u Klinički centar Vojvodine gde mu trenutno mehanička ventilacija pruža potporu disanju, odnosno kao pomoć mu daju kiseonik.

PCR test je pokazao da Zoran ima koronu.

Zbog toga Dragan u serološke testove, koje je njegov brat radio više puta, ne veruje.

„Stalno rade taj serološki test. Od toga nema ništa, to je idi mi – dođi mi, pismo – glava varijanta, baciš pa kako bude, 50 posto može biti, a ne mora da znači“.

Serološki testovi funkcionišu tako što se od pacijenata uzme krv, a onda se traže antitela koja organizam stvori protiv virusa. Međutim, za to je potrebno vreme.

„Bez bar osam dana, ali poželjno je i duže, nema smisla te testove ni raditi“, kaže za CINS epidemiolog Zoran Radovanović.

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) u pisanom odgovoru CINS-u navodi da serološki testovi otkrivaju da li je neko bio zaražen nedavno ili u prošlosti i da su važni za utvrđivanje koliko je ljudi bilo inficirano u populaciji. Međutim, oni objašnjavaju da su PCR testovi bolji za otkrivanje da li je neko zaražen ili ne i da vlade moraju da se fokusiraju na testiranje zasnovano na PCR-u ili na bilo kom obliku ispitivanja koji otkriva aktivnu infekciju.

Ako su serološki testovi nepouzdani, zbog čega se PCR testovi ne rade svima, pitanje je koje je naša novinarka postavila na konferenciji za medije Kriznog štaba 15. jula.

Predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije Rade Panić podseća da se na uputstvu brzog testa navodi da nije za kliničku upotrebu u smislu da samo na osnovu tog testa ne možete tvrditi da li je neko inficiran ili ne.

Prema Panićevim rečima, brzi testovi služe za najbržu orijentaciju ukoliko je neophodno hitno zbrinuti pacijenta:

„Dakle, ako imate pacijenta koga morate u sledećih 45 minuta da uvedete u operacionu salu vi ćete njemu uraditi taj test, jer može da stigne jako brzo i na osnovu toga ćete imati bilo kakvu orijentaciju – da li ćete se ponašati kao (prema, prim.nov) pacijentu koji je oboleo ili pacijentu koji nije oboleo. Ali je obaveza da se posle toga uradi PCR testiranje da bi se bilo sigurno“.

Problem je i što se pacijenti koji su ranije imali zakazano lečenje sada primaju na osnovu urađenog brzog testa, što predstavlja veliku opasnost, smatra Panić. On zna za primere iz kraljevačke bolnice kada su njihovi testovi bili negativni, a ljudi su zapravo imali virus.

„Zbog toga se mi prema tim pacijentima ophodimo kao da nisu bolesni, a oni u stvari predstavljaju izvor infekcije i to predstavlja najveću opasnost za inficiranje odnosno zaražavanje zdravstvenih radnika, a da ne pominjem pacijente koji se nalaze u okolini tih pacijenata“, ističe Panić.

Članica Kriznog štaba i zamenica direktora Instituta za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut Darija Kisić Tepavčević je tada rekla da se ti testovi ne rade svima zato što to „prosto ni u našoj zemlji ni u jednoj drugoj nije moguće”.

Ona je navela da su indikacije za testiranje PCR testovima jasno definisane – testiraju se osobe koje imaju simptome i znakove bolesti nakon pregleda u kovid ambulantama.

Međutim, epidemiolog Zoran Radovanović kaže da je stručno nedopustivo da se osobama koje se žale na simptome korone, a kojima brzi test pokaže negativan rezultat, ne radi PCR testiranje.

„To je protivno logici i struci zato što serološki testovi ne mogu u prvoj nedelji ni da budu pozitivni”, dodaje.

Sa druge strane, anesteziolog i predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije Rade Panić kaže da je problem i što antitela mogu da budu i od nekih drugih bolesti.

Kisić i Kon suprotno o zvaničnoj statistici

Dženeta Agović, laborantkinja iz Tutina, je kao i Zoran Jurić radila serološki test zbog simptoma korone. Rezultat je bio negativan ali su simptomi bili tu – groznica, povišena temperatura i gušenje. Bolovi u mišićima i kostima su bili toliko jaki da joj se činilo kao da joj se „iznutra sve kida i drobi“. Ubrzo je izgubila čulo ukusa i mirisa. Nakon nedelju dana od prvog testiranja, ponovo je uradila brzi test i snimak pluća.

„I tad je pokazalo da je negativan, a na snimku se vidi ta neka šara, tako kaže radiolog, da je to nešto što je karakteristično za infekciju korona virusom“, kaže Agović.

U međuvremenu je pokušavala da uradi PCR test jer je želela da pouzdano zna ima li virus ili ne.

„Tri puta ja pokušavam da uradim PCR test, mi ih u (tutinskoj, prim.nov) bolnici ili nemamo ili kad dođu, dođu u malim količinama koje se brzo potroše“, dodaje.

Zbog toga je tri nedelje od pojave prvih simptoma, po treći put, uradila serološki test. Ovaj put rezultati su pokazali prisustvo antitela na koronu, odnosno da je „preležala“ ovaj virus. U njenom zdravstvenom kartonu piše da je bila pozitivna, a tako je i lečena. Ne zna, kaže, da li je ušla u zvaničnu statistiku. Par dana nakon toga uradila je i PCR test, a rezultat je bio negativan.

U Srbiji je prema zvaničnoj statistici na prisustvo korona virusa do sada testirano više od pola miliona građana, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić često ističe da smo po broju testiranih prvi u regionu.

Međutim, nije sa sigurnošću jasno rezultati kojih testova ulaze u zvaničnu statistiku – PCR, seroloških brzih testova ili pak obe vrste. U prilog tome idu i oprečni odgovori koje je CINS dobio od članova Vladinog Kriznog štaba. Naime, na pitanje CINS-a da li rezultati brzih seroloških testiranja ulaze u zvaničnu statistiku obolelih od COVID-19, Kisić Tepavčević odgovorila je da se radi samo o PCR testovima.

„Ovo su PCR testovi koji uključuju i testiranja na lični zahtev i re-testiranja“, kazala je ona na konferenciji za medije i dodala da su testiranja na lični zahtev često neracionalna pa onda u čitavoj slici prave manji procenat pozitivnosti.

Sa druge strane, epidemiolog Predrag Kon za CINS tvrdi da u zvanične brojeve testiranih ulaze i serološki i PCR testovi. On je rekao i da ne zna zašto se govori drugačije.

Da se u zvaničnu statistiku računaju i serološki i PCR testovi mišljenja je i epidemiolog Zoran Radovanović, koji ističe da brzi testovi imaju svoje opravdanje, ali ne kao samostalni testovi.

Anesteziolog i predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije Rade Panić za CINS ocenjuje da je malo verovatno da u zvaničnu statistiku ne ulaze i testirani na brze serološke testove:

„Ja sam gotovo siguran da se u tom broju nalaze i brzi testovi, jer nemoguće da rade taj broj PCR testova kad mi dobijamo informacije da, na primer, u jedno Vranje ne stigne nijedan PCR test ili danas stigne 20“.

Izvor: cins.rs

Dodaj komentar