Bugarski pasoš je i za građane Timočke krajine postao „ulaznica za Evropsku uniju“, pa je poslednjih godina povećano interesovanje i u ovom delu Srbije. Poslednjih godina, pogotovo od prošle godine, izuzetno je pojačano interesovanje meštana pograničnih sela za izdavanje uverenja o poreklu, i to u više navrata, a ove godine je podneto oko stotinak zahteva, vezanih za dvojno državljanstvo ili bugarski pasoš.
O ovoj pojavi i ,,blagu“ koje poseduje zaječarski arhiv za list „Timok“ govorio je Zoran Janković, šef Depoa Istorijskog arhiva iz Zaječara.
-U početku su se ljudi interesovali za svoje poreklo i pretke zbog pisanja porodičnog stabla i ličnog istraživanja. Kasnije je potreba za zahtevima povećana kada je usvojen Zakon o povraćaju imovine, a trebalo im je radi dokazivanja svoje porodice. Sada se interesuju zbog bugarskog pasoša, ove godine najviše. Bilo je ranije poteškoća za one knjige koje nisu sačuvane. Iz početnog perioda vođenja ima malo knjiga, jer su vođeni ratovi a Zaječar i okolina su bili uništeni. Ono što je ostalo nalazi se kod nas, kaže Janković.
OKO 330 MATIČNIH KNJIGA ČUVA SE U DEPOU
Još 1987. godine donet je Zakon po kome su sve crkvene matične knjige predate srpskim arhivima na čuvanje. Tako je i zaječarski Istorijski arhiv počeo da prikuplja te matične knjige za opštine Zaječar, Knjaževac i Boljevac i za sva sela koja pripadaju pomenutim opštinama. U Arhivu ,,Timočke krajine“ u Zaječaru ukupno ima oko 330. U početku nije bilo potrebe za izdavanjem nekih uverenja, čak su i ljudi slabo dolazili kako bi istraživali svoja porodična stabla. Knjige se čuvaju u depou, pod posebnim uslovima. Sve te matične knjige su i skenirane i stavljene na CD, tačnije urađene su kopije tih knjiga. Još pre par godina je donet Zakon da se crkvene matične knjige vraćaju crkvama, ali to još nije zaživelo. Inače, mnogi neznaju da su u Srbiji matične knjige počele da se vode odmah posle oslobođenja Srbije od Turaka 1837. godine.
-Morali smo svima da objašnjavamo da mi te knjige nemamo. Iz istorije je poznato da je ta teritorija nama pripala tek 1919, posle oslobođenja u Prvom svetskom ratu. Ta sela od Halova, Malog i Velikog Jasenovca, pa sve do Crnomasnice, Braćevca i Zlokuća pripojena su nama, ali su te matične knjige iz onog vremena ostale u Bugarskoj, gde su i danas. Dugo godina bavim se ovim poslom i utvrdio sam da baš te knjige nedostaju vezane za pogranični deo. Uputili smo zahtev našem Ministarstvu kulture da nam odobri da istražujemo, jer je po mojim procenama nedostajalo oko sto knjiga, istakao je Janković.
DVOGODIŠNJI PROJEKAT USPEŠNO REALIZOVAN
Ministarstvo je dalo zeleno svetlo i dve godine trajao je projekat u okviru koga se istraživalo oko tih matičnih knjiga u Vidinu, tačnije 2014. i 2015. godine. Ove knjige se nalaze u Državnom arhivu u Vidinu. Po rečima Jankovića posao je bio otežan. Tada je pronađeno oko 120 knjiga za sva pogranična sela, pogotovo za sela na teritoriji Grada Zaječara, pogotovo za Halovo, Grackovo, Veliki i Mali Jasenovac, Šipikovo…U početku je bilo malo podataka. Porodice su uverenja mogle da dobiju u Bugarskoj, ali je zaječarski arhiv želeo da ima bar imena kako bi našim građanima bilo lakše.
Matične knjige u Srbiji počele su da se vode 1837. godine, a u Bugarskoj mnogo kasnije – 1893. godine. Za period okupacije Drugog svetskog rata od 1941. do 1944, u kom je ova teritorija bila isto Bugarska, matične knjige se takođe nalaze u Bugarskoj.
-Oni su nam rekli da se matična knjiga smatra kao lični dokument i da to mogu da dobiju porodice i uža rodbina. Mi smo bili uporni i nakon pregovora odobreno nam je da možemo da popišemo ta imena. Dve trećine nekih knjiga bile su bez registra pa smo morali direktno da čitamo i pišemo imena. Rukopis je bio dosta težak, iako smo svi učili staroslovenski i staro crkveno slovenski, posao se odvijao sporo, a mi smo uradili oko polovinu ovih knjiga. Zato smo zahtevali da snimimo aparatima taj prvi deo, sa ličnim podacima, pa smo i za to čekali odobrenje iz Sofije i uspeli u tome, i ti podaci se nalaze na CD-ima, dodao je Janković.
Pored podataka iz Bugarske zaječarski arhiv je u toku leta ove godine prikupio podatke i iz mesnih kancelarija po selima. Tačno se zna koje knjige su na trajnom čuvanju. Služba Arhiva je to godinama prikupljala po selima.
Knjige koje su se nalazile u Državnom arhivu Vidina ipak nemaju sve podatke. One nemaju rubriku gde stoji državljanstvo, pa kad našim ljudima izdaju uverenja dobijaju malo podataka. Kad se preda dokumentacija u Sofiji za dvojno državljanstvo, tamo se traži i da je ta osoba imala tad bugarsko državljanstvo. U njihovim knjigama piše nacionalnost, uglavnom vlaško, ali pored toga i piše da je ta osoba bila i državljanin Bugarske. Uglavnom zbog ovog podatka oko 90 odsto naših koji traže dvojno državljanstvo ne mogu da ga dobiju. Zato neki traže originalnu kopiju tog lista. Javlja se i problem jer od 1893. Do negde 1906. Postoji kolona gde stoji nacionalnost, ali za kasniji period nema kolone državljanstva, iako se zna da je ta teritoriji bila bugarska do 1919.
NE ZNAJU NI IMENA SVOJIH BABA I DEDA
-Interesovanje je veliko, ali je mislim samo oko dva posto njih dobilo pasoš sa dvojnim državljanstvom. Iz svih ovih pograničnih sela masovno se interesuju, iako polovina njih nezna imena svojih baba i deda. Za period od 1941. do 1944. postoji samo jedna matična knjiga i to osnovne škole u Gradskovu. Neko je to otkrio i onda su masovno krenuli da svi traže dokumentaciju, čak i iz drugih sela, jer je verovatno u to vreme samo tu bila škola za sva okolna sela. Međutim, ta knjiga je samo za one iz Gradskova i u njoj piše narodnost Bugarska. Knjiga se nalazi kod direktora u Velikom Jasenovcu, pa je ona zbog velike navalice pre par meseci predata nama, kaže Janković.
Zaječarski Arhiv nije za potrebe naših građana izdavao uverenja, jer za to nije zakonski ovlašćen, ali kopira originalne strane knjige.
Izvor: radiomagnum.rs
Dodaj komentar