Više od dve trećine građana Srbije pati od hronične iscrpljenosti na poslu ili je bilo na ivici iscrpljenosti, kažu iz Međunarodne mreže pomoći IAN, pozivajući se na zdravstvenu studiju “Budućnost zdravlja” koju je sproveo Institut za istraživanje tržišta Kantar helt među 18.000 ispitanika u devet zemalja.
Svesni povećanog rizika od sindroma pregorevanja u pomagačkim profesijama i značaja njegove prevencije, IAN je u okviru projekta „Podrška održivoj reintegraciji povratnika u Srbiji“ organizovao Antiburn-out seminar čiji je cilj smanjenje faktora koji dovode do sindroma sagorevanja kod pomagača koji rade na terenu i svakodnevno se susreću sa visoko traumatizovanim korisnicima.
Kao i svi problemi mentalnog zdravlja, sagorevanje ne diskriminiše, iako istraživanja sugerišu da neke grupe mogu biti izloženije većem riziku od drugih. Izveštaj Future Foruma koji pokriva preko 10.700 radnika u šest zemalja pokazao je da žene imaju više od trećine (32 procenta) veću verovatnoću od muškaraca da dožive sagorevanje.
Takođe, veća je verovatnoća da će mlađi deo radne snage da pati od sagorevanja. Oni mlađi od 30 godina imaju 29 odsto veće šanse da dožive simptome nego njihove stariji kolege. Što se tiče radnog staža, srednji menadžeri preuzimaju najveći teret i izloženi su najvećem riziku od sagorevanja (43 procenta) u odnosu na bilo koji drugi nivo.
Sindrom sagorevanja na poslu najviše pogađa Ruse (72 odsto), Srbe (66 odsto) i Poljake (62 odsto), dok se manje od polovine ispitanika u Španiji, Italiji i Nemačkoj (49 odsto), kao i u Francuskoj (44 odsto), suočilo sa hroničnom iscrpljenošću na poslu. Kantarovo istraživanje je pokazalo i da većina ispitanika smatra da je dužnost poslodavca da sprovodi mere za očuvanje zdravlja zaposlenih na radnom mestu.
Šta je sindrom sagorevanja?
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, sagorevanje je sindrom koji nastaje usled stresa na radnom mestu koji nije uspešno kontrolisan. Karakterišu ga tri dimenzije: osećaj iscrpljenosti, povećana mentalna distanca od posla ili osećaj negativizma ili cinizma u vezi sa poslom i smanjena profesionalna efikasnost.
Uzroci koji izazivaju sindrom sagorevanja mogu biti eksterni – količina posla, doživljaj nedostatka kontrole, izostanak priznanja, nagrade, loši odnosi sa kolegama i saradnicima, nefer postupanje, konflikt vrednosti, ili interni – perfekcionizam, težnja ka visokom postignuću, snažna identifikacija s poslom, izraženo osećanje odgovornosti, stres koji sami sebi namećemo, samo-eksploatacija, nedovoljna briga o sebi.
Fizički simptomi koji se vezuju za sindrom sagorevanja mogu biti umor, problemi sa spavanjem, poremećaji ishrane, glavobolje, bolovi u telu, gastro-intestinalni problemi, povišen krvni pritisak, aritmija, gušenje, pad imuniteta. Takođe ga karakterišu i brojni mentalni i emotivni simptomi kao što su loša koncentracija, niska motivacija, sumnja u sebe, osećaj neuspeha, usamljenost, osećanje bezvrednosti, nezadovoljstvo, gubitak interesovanja, nedostatak životne radosti, depresija. Promene u ponašanju se mogu primetiti kroz smanjen radni učinak, sniženu efikasnost, izlive ljutnje, lako ulaženje u konfliktne situacije, socijalnu izolaciju, prekomernu upotrebu alkohola, cigareta, lekova.
Strategije i taktike za preveniranje sindroma sagorevanja uključuju predloge da se odluke donose imajući u vidu dugoročne posledice, definišu/redefinišu prioriteti, nauči reći “Ne” i reći “Da”, povezati se sa drugima, odrediti vreme za fizičku aktivnost, druženje, interesovanja van posla, brinuti o sebi i tražiti pomoć.
IAN sprovodi projekat „Podrška održivoj reintegraciji povratnika u Srbiji“ koji je podržan od strane Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH u okviru globalnog programa “Migracije za razvoj” (PME). Program je deo šire inicijative “Povratak u nove šanse” nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ).
Cilj projekta je unapređenje mentalnog zdravlja i reintegracionih/integracionih kapaciteta povratnika, socijalno ugrožene lokalne populacije u riziku od migracije, i izbeglica/tražilaca azila u Srbiji.
Ajde, ajde jos niko nije umro od posla. Izvestavanje treba da pomogne i informise kako da se efektivnije radi, kako da se uklopi u viziju kompanija tako da svi rade ka istom cilju, kao da se koperira sa kolegama, a ne da plase ljude od suvise posla.
Svuda u svetu se puno radi i sto su vece zelje da se poseduje kuca, kola, deca provedu kroz dobre skole i slicno, mora da se radi sve vise da bi se zivotni stil odrzavao. Na drugom kraju su oni koji nece da rade i o njima se brine drzava ali sa takvim odabirom stila zivota ne moze nista da se poseduje i ostvari, jednostavno se provede zovot i to je sve.
Sve je to u redu i stvar licnog izbora.
Ali da se pomisli da se na poslu moze proci sa malo rada to je deziformisanje. Posao i uspeh na poslu doprinosi da se ljudi osecaju korisno i samim tim dobro. nerad i strah od isuvisa rada dovodi do tih mentalnih problema koji se pominju u clanku