Vremenski uslovi trenutno su idealni za obavljanje jedne od najvažnijih mera u voćarstvu-zimsku rezidbu. Vegetacija je završena i relativno visoke dnevne temperature omogućuju da se rezidba nesmetano odvija. Rezidbu treba prilagoditi stanju zasada, starosti, uskladiti rezidbu sa prošlogodišnjom-ukoliko je prošle godine bila jaka rezidba ove bi trebalo odraditi blažu i obratno. Rezidba se može obavljati u toku cele zime, pogotovu na većim zasadima gde se ova operacija ne može brzo završiti. Takođe treba obratiti pažnju na dezinfekciju reznog alata koja se može odraditi alkoholom jer se rezovima veoma lako prenose bolesti u zasadu.
Osnovna načela rezidbe šljive i višnje su sledeća:
Rezidba šljive
Sorte šljiva se režu u zavisnosti od vegetativnog rasta i rodnih grančica na kojima pretežno rađaju. Na dugim letorastima pretežno rađaju američke i japanske sorte, a takođe i naše sorte čačanska rodna i valjevka. Vitalnost rodnog drveta u nižim delovima krune kod ovih sorti se održava prevođenjem primarnih i sekundarnih grana na nižu bočnu granu ili rodnu grančicu. Kod sorti koje rađaju pretežno na kratkom rodnom drvetu (italijanka, renklode, stenlej) neorezana stabla se brzo iscrpljuju a pojedine rodne grančice suše. Kod njih ostavljaju se dvogodišnje grančice sa jednogodišnjim letorastom, gde se iz vegetativnih pupoljaka na dvogodišnjoj grančici i novom letorastu obrazuju nove majske kitice. Ukoliko se ovakva rezidba ne vrši svake godine može se destiti da voćke jedne godine prerode, a druge da slabije rode, tj da alternativno rađaju. Kod nerezanih stabala sorti šljiva koje obrazuju zatvorenu krunu , sa uspravnim rastom skeletnih grana (požegača i većina evropskih sorti), rod se premešta na periferiju krune i takve grane se savijaju pod teretom roda, a na pregibima izbijaju vodopije. Kod ovih sorti je neophodno svake godine ostaviti jednogodišnje grane, dužine 30 – 40 centimetara, kako bi se na njima u toku godine obrazovale kratke rodne grane. Prosvetljavanje krune se postiže skraćivanjem skeletnih i poluskeletnih grana na jednu bočnu granu i letorast uz obaveznu izolaciju vrhova tj. proređivanja letorasta pri vrhu grana.
Rezidba višnje
Kod sorti višanja, koje pretežno rađaju na jednogodišnjim dugim letorastima, duže grančice od 50 centimetara nose sa strane i vegetativne i generativne pupoljke koji su retko raspoređeni na njoj, letorasti manji od 30 centimetara nose sa strane samo cvetne pupoljke a umereno razvijeni letorasti dužine 35 – 50 centimetara nose sa strane generativne pupoljke koji su češće raspoređeni i na vrhu vegetativni pupoljak. Najkvalitetniji rod donose umereno bujni letorasti. Mada se višnja kao voćna vrsta veoma retko reže detaljno, osim što se izbacuju polomljene i suve grane, u savremenim intenzivnim zasadima za postizanje visokih prinosa neophodna je redovna rezidba. Održavanje vitalnosti rodnog drveta u donjem delu krune se postiže skraćivanjem primarnih grana na nižu, umereno bujnu granu ili rodni letorast. Sorte višnje uspravnih grana pretežno rađaju na majskim kiticama. Sorte višnje kao što su oblačinska, neki tipovi maraske, keleris – 16 rod nose kako na jednogodišnjem rodnom drvetu tako i na kratkom rodnom drvetu. Ove sorte obrazuju veliki broj rodnih grančica na svim delovima primarnih i sekundarnih grana. Rezidbom treba smanjiti preteranu rodnost i ostavljati što veći broj umereno bujnih letorasta koji daju najkvalitetnije plodove, ali potencirati i kratko rodno drvo koje daje tkaođe značajnije prinose.
Mihajlo Žikić dipl.ing.voćarstva i vinogradarstva
Dodaj komentar