Gotovo svima se činilo da virus polako nestaje, a život se vraća u normalu. Ovakvo mišljenje, na nivou nacije, uzrdmao je veliki skok broja novozaraženih na dnevnom nivou u Srbiji, koji je premašio sve rekorde iz perioda za koji su epidemiolozi smatrali da će biti najgori tokom čitave epidemije.
Nakon puno ključnih dana, nedelja i meseci, građani Srbije kao da su više izmoreni samom mišlju o virusu Covid-19, a da ne pominjemo odnos prema prevenciji.
Građani kao da su otupeli od svih mera, čuvanja, izolacije, vakcinacija, revakcijanacija, prve, druge pa treće doze. Želeli mi to da priznamo ili ne, u narodu je prisutan strah, nezadovoljstvo ali i nepoverenje. Pitamo se zašto baš ove tri stavke. Strah se ušunjao u srpske domove još pre godinu i po dana, s tim što su stariji brinuli o svojim životima, a mladi o načinu življenja nakon korone. Problem je što ,,nakon korone“ vreme još uvek nije došlo, a za život se bore sada i mladi. Nezadovoljstvo je stupilo odmah nakon ,,ključnih nedelja“, koje zapravo nisu bile ključne i nisu bile kraj ovoj agoniji. Iz ovog nezadovoljstva i nemogućnosti da svojim životima upravljamo ni nakon dužeg vremenskog perioda, pojavilo se i nepoverenje među populacijom.
Zbog ovakvog kolebanja u struci, koje je i razumljivo jer se i ona prvi put susrela sa ovim virusom i njegovim mutacijama, mladi odbijaju vakcinaciju. Dok smo intervjuisali mlade iz njihovih odgovora osetili smo strah za svoje bližnje, ali i skeptičnost po pitanju vakcina.
Mladi, posebno oni koji se žele ostvariti kao roditelji ili su u blagoslovenom stanju, veruju da bi vakcina izazvala sterilitet ili komplikacije u trudnoći. Naravno, sve su to nagađanja.
Postavlja se pitanje zašto mladi nemaju pravo da nagađaju, a struka ima.
Ovog puta intervjuisali smo pretežno mlađu populaciju, a mišljenja su bila podeljena. Neki su pristalice vakcina i smatraju da je to potreba i dužnost drušva. Drugi su puni nepoverenja, a treći jednostavno ne razumeju čitavu sitaciju, jer im je sve haotično objašnjeno.
,,Sudeći po svemu sto možemo videti i pročitati putem interneta, pričati sa prijateljima o njihovim kliničkim slikama nakon preležane bolesti, omladina je shvatila da je ovo nije toliko ozbiljna stvar kao sto nam nameću. Smatram da se i politika raznih država umešala u ovu pandemiju i da je to jedan od glavnih razloga nepoverenja omladine u vakcinaciju protiv Covida-19“, odgovor je jednog mladog zdravstvenog radnika koji nam je iskristalizovao situaciju među mladima.
,,Vakcinisan sam! Smatram da nisu mladi krivi sto nece da se vakcinišu. Treba kritikovati starije. Propust je onih starijih, koji mlade nisu obrazovali i vaspitavali na pogodan način“, odgovor je Nikole koji se izjsnio kao student.
Određeni procenat mladih razmišlja baš poput ovog mladića. Kako oni kažu, znaju da nisu zaštićeni od virusa ali znaju da ne mogu umreti.
Nasuprot prethodnim mišljenjima, imamo mlade koji su strogo protiv vakcine.
,,Ja prva odbijam da se vakcinišem jer sam u fazi pripreme za IVF. Smatram da bi mi to uticalo na željenu trudnoću u budućnosti“, misljenje je jedne buduće mame.
Ovom mišljenju se pridružilo još par devojaka.
Dolazimo i do ispitanika koji jednostavno nemaju poverenja, pa svoj stav objašnjavaju na sledeći način.
,,Nisam se vakcinisala jer nemam poverenja u nas zdravstveni sistem“ , mišljenje je Snežane.
,,Zašto ne bih odbio vakcinaciju kada postoji toliko nedoslednosti u celoj priči. Sve što nam govore je pod znakom pitanja. Kažu da je to način da se zaštitimo ali ne dobijamo nikakvu garanciju da je tako. Čak se pre primanja vakcine potpisuje papir da prihvatamo bilo koje nuspojave do kojih može doći. Sve bi to bilo u redu da je vakcina testirana kako dolikuje, a ne samo ištancana što je brže moguće da bi neki ljudi uzeli novac i da bi se ljudima dao lažan osecaj sigurnosti“, odlučno je zaključio intervjuisani mladić.
,,Videla sam da osobe iz mog okruženja koje su vakcinisane privlače metalne predmete. Znači, nije prevara kao što pišu u novinama i govore na televiziji. Treba da se pita narod, zašto niko neće to da nam objasni putem medija. Zatim, nije dovoljno testirana. Bilo je reči da ko se vakciniše imaće blaže simptome virusa. Međutim, ljudi iz okruženja koji su primili sve tri doze, eno leže u bolnici i na kiseoniku su“, izjavila je Katarina.
,,Nisam vakcinisana, odbijam vakcinu zato što se zna da su se vakcine oduvek godinama testirale pa i deceniju, da bi odjednom niklo x vakcina, kao da je parfem, a ne medicinska supstanca. Na sve to, baš Srbija odjednom biva ekonomski tigar koji pribavlja vakcine i masovno vakciniše narod, i to biraju koju će, kao da degustiraju kolače. Odakle ovaj needukovani narod zna šta je dobro da prime, jos većina to radi za bednih 3000dinara! Na sve to odjednom mogu da se mešaju vakcine, kao da su koktel. Svaka tura nova avantura. Ovo je cirkus i mladi neće da se pokore tome. Ja ne znam sastav vakcina, niti je to struka meni i narodu, ja samo želim prvo objašnjenje na prethodna pitanja. Plus, zašto se uz sve to pri vakcinaciji potpisuje potvrda da se vakcinisani slaže sa svim nuspojavama koje mogu nastati, zašto bi neko to potpisivao ako je nateran da se vakcinise”, rekla je Monika.
Iz prikupljenih informacija putem razgovora sa mladim ljudima u našem gradu lako je zaključiti da je nepoverenje među mlađom populacijom veliko i da je možda i sam pristup struke ovom sloju populacije bio pogrešan.
S druge strane imamo i činjenicu da ogroman broj ljudi na dnevnom nivou umire od korone i da više to nisu samo stariji ljudi i oni sa pridruženim bolestima, već da je virus opasan i za one zdrave. Primer za tako nešto stigao nam je iz Batajnice gde je za samo 5 dana petoro mladih ljudi (najstariji samo 26 godina) preminulo od korone. Ipak, prema reakcijama na navedenu vest, narod ni u taj podatak ne veruje i ocenjuje ga kao propagandu za masovnu vakcinaciju mladih. Ono što sa sigurnošću možemo reći jeste da sve veći broj ljudi u našem okruženju ima koronu, da čak i u našem gradu ima mladih sa teškim kliničkim slikama i da na veliku žalost kod mladih ljudi dolazi do otrežnjenja tek kada se neko od njihovih bližnjih ili oni sami razbole. A tada, na veliku žalost, može biti kasno.
Dodaj komentar