Nakon izbora 2012. godine, o kojim smo pisali u prethodnom tekstu, nepune dve godine kasnije došlo je do vanrednih parlamentarnih izbora koje je obeležila najniža izlaznost u istoriji višestranačja u Srbiji, raskol u Demokratskoj stranci i apsolutna pobeda Srpske napredne stranke.
Raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora vladajuća koalicija objasnila je potrebom da proveri volju birača i predsednik Srbije Tomislav Nikolić potpisao je 29. januara ukaz o raspuštanju Narodne skupštine i raspisao izbore za 16. mart.
Hapšenje Miškovića i rast Vučićeve popularnosti
Godinu i po dana između prethodnih i novoraspisanih izbora obeležio je rast Vučićeve popularnosti, koji je nakon povlačenja Tomislava Nikolića pošto je postao predsednik Republike, postao predsednik SNS i najprepoznatljivija politička figura, iako je Ivica Dačić bio predsednik Vlade.
Posebno primetan rast Vučićeve popularnosti u biračkom telu dogodio se nakon hapšenja Miroslava Miškovića, a pored njegovog, porastao je i rejting same stranke.
Raskol u DS i izlazak Tadića iz stranke
Dok su Vučićeva i popularnost Srpske napredne stranke rasle, rasli su i problemi i razdor u Demokratskoj stranci, čije se članstvo nakon gubitka vlasti počelo osipati, jedan broj visokih funkcionera napustio je stranku, Vuk Jeremić i Dušan Petrović izbačeni jer se nisu povinovali odluci Glavnog odbora da svi bivši ministri vrate stranci poslaničke mandate.
Članstvo je bilo apatično i demoralisano, a kao rezultat svega toga stranka se suočila sa drastičnim padom podrške birača i ubedljivim porazima na lokalnim izborima u više opština.
Na sve to, samo dan nakon raspisivanja izbora Boris Tadić je podneo ostavku na funkciju počasnog predsednika DS i napustio stranku, kako je objasnio, zbog neslaganja sa politikom tadašnjeg rukovodstva.
Sa njim je stranku napustilo više funkcionera, među kojima i tadašnji potpredsednik Miodrag Rakić, a Tadić je sa već početkom februara 2014. započeo proces formiranja nove partije, pod nazivom Nova demokratska stranka.
Sve ovo dodatno je oslabilo DS, koji je izgubio veliki broj birača, što će se kasnije pokazati i u izbornim rezultatima.
SPS sa velikim najavama
Socijalistička partija Srbije, čiji je lider Ivica Dačić proveo godinu i po dana na premijerskom mestu, već je bila svesna političke moći SNS jer je i tokom njegovog kratkog mandata prava moć bila u rukama njegovog prvog potpredsednika, Aleksandra Vučića.
SPS je najavljivao da sa svojim koalicionim partnerima ide na pobedu i da će osvojiti više od milion glasova, međutim takve najave bile su daleko od realnog stanja stvari.
Najmanja izlaznost u istoriji
Izbori za narodne poslanike 16. marta 2014. godine ostaće upamćeni kao parlamentarni izbori sa najnižom izlaznošću u istoriji višestranačja u Srbiji. Na izbore je izašlo tek 3,59 miliona građana, što je tek 53,09% od ukupnog broja upisanih birača.
Poslaničke mandate osvojilo je ukupno sedam izbornih lista, parlament su ušle tri manjinske liste, koje su osvojile ukupno 11 mandata.
Ubedljivo najveći broj glasovao osvojila je Srpska napredna stranka, skoro 1,74 miliona glasova, što joj je donelo 158 poslaničkih mandata i apsolutnu većinu u Skupštini Srbije.
Drugi najbolji rezultat ostvarila je Socijalističke partije Srbije sa nešto manje od pola miliona glasova, za oko 80.000 glasova manje nego na prethodnim izborima. Ovakav rezultat doneo ima je isti broj mandata kao i u prethodnom sazivu parlamenta – 44.
Demokratska stranka nastavila je sa slobodnim padom, osvojivši 216.000 glasova, čak četiri puta manje nego na izborima održanim 2012. godine. Demokrate su od 67 mandata u prethodnim sazivu pale nasamo 19 mesta u Skupštini.
Cenzus je prešla i Tadićeva Nova demokratska stranka, koja je osvojila nešto više od 204.000 glasova (5,70 odsto) i 18 poslaničkih mandata.
DSS, LDP i URS izgubile su parlamentarni status.
Ubedljiva pobeda Srpske napredne stranke na izborima, koja je duplirala broj osvojenih glasova u odnosu na prethodne izbore donela je i novu raspodelu u Vladi Srbije.
Aleksandar Vučić na mestu premijera zemlje zamenio je Ivicu Dačića, koji je postao prvi potpredsednik (praktično je došlo do rokade) i ministar spoljnih poslova.
Vladu su činili predstavnici Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije, Socijaldemokratske partije Srbije, Pokreta socijalista, Nove Srbije, kao i nekoliko nestranačkih ličnosti.
Dodaj komentar