Velika količina padavina u u periodu sazrevanja trešnje i višnje može prouzrokovati pucanje plodova, cepanje pokožice. Napukli plodovi nemaju tržišnu vrednost, a istovremeno su dobra podloga za razvoj različih patogena i mogu prouzrokovati brzo truljenje. Do pojave pucanja ploda trešnje i višnje dolazi usled prevelike količine vode u samom plodu.
Voda u plod dospeva na dva načina:
- putem korena, kada je loš vazdušno- vodni režim zemljišta, voda dospeva u biljku i prenosi se do plodova ili
- apsorpciom vode kroz pokožicu ploda.
Do pucanja pokožice ploda dolazi usled povećanog hidrostatičkog pritiska u ćelijama ploda jer pokožica ploda nema mogućnost rasta i rastezanja. Povećanje hidrostatičkog pritiska u ćelijama ploda uslovljeno je povećani usvajanjem vode.Pucanje ploda može biti različito. U obliku kružnih ili polukružnih pukotina oko peteljke, oko vrha ploda ili sa strane ploda. Pukotine su najčešće duboke i nepravilnog oblika.
Na pucanje ploda trešnje i višnje smatra se da utiču faktori spoljašnje sredine i genetske osobine sorte koja se gaji. Od faktora spoljašnje sredine posebno su značajni količina i raspored padavina u toku zrenja, temperatura vazduha kao i tip zemljišta i količina vlage u njemu. Od genetskih osobina sorte koja se gaji značajni su: krupnoća ploda, čvrstoća mesa, anatomska građa pokožice, osobine kutukule, veličine i gustina stoma, osmotska koncentracija soka ploda, količina šećera u plodu – faza razvoja ploda. Sorte tvrđeg mesa su podložnije pucanju od sorti mekšeg mesa. Sorte sa srcolikim ili bubrežastim oblikom ploda češće pucaju oko peteljkinog udubljenja jer se u njemu zadržava veća količina vode. Krupniji plodovi su osetljiviji od sitnijih.
Mere za sprečavanje pucanja plodova su:
- izbor manje osetljivijih sorti na pucanje
- fizičko uklanjanje vode sa površine plodova stresanjem stabla ili uduvavanjem vazduha u krošnju trešnje
- pokrivanje zasada plastičnim folijama ili drugim zaštitnim prekrivačima pri čemu se mora voditi računa o mikroklimatu ispod folije zbog mogućeg povećanja temperature vazduha koje može dovesti do povećanja vlažnosti vazduha i pojave gljivičnih oboljenja
- tretiranje stabla trešnje mineralnim solima, antitranspirantima, okvašivačima, biljnim regulatorima rasta i dr.
Mineralne soli na bazi kalcijuma, aluminijuma, bakra, gvožđa, bora mogu uticati na smanjenje pojave pucanja ploda, ali one na plodovima ostavljaju ostatke u obliku fleka pa je neophodno pranje plodova pre prodaje i upotrebe. Od mineralnih soli najčešće se koriste soli na bazi kalcijuma jer kalcijum ojačava ćelijski zid i smanjuje propustljivost kutukule za vodu. Najčešće se koristi kalcijum hlorid (CaCl2) u koncentraciji 0,35-1%. Sa prskanjem se započinje 3 do 4 nedelje pre vremena očekivane berbe u intervalu od 7 dana.
Antitraspiranti stvaraju zaštitni omotač (film) po pokožici ploda koji sprečava protok vode kroz pokožicu, a okvašivači ubrzavaju isparavanje kapljice vode.
Pripremio: Mihajlo Žikić dipl.ing voćarstva i vinogradarstva
Dodaj komentar