foto: pixabay.com

Ne tako daleko od granice Srbije i Bugarske, nalazi se grad Vidin. Grad sa izuzetnim geografskim položajem, na Dunavu, na tromeđi Srbije, Rumunije i Bugarske. Nekada je bio centar Vidinskog pašaluka, poznat po kuli Baba Vida. Od 1356. do 1365, Vidin je bio središte grada-države Vidinskog carstva.

Nekada je ovaj grad imao oko 100.000 stanovnika, a danas ga u Bugarskoj nazivaju grad duhova. U njemu sada živi manje od 30.000 stanovnika. Impozantne građevine, sa širokim bulevarima potpuno su prazne. Grad se urušava, a od stanovika ostalo je samo ono što nije uspelo da pobegne.

Kada padne mrak, sve se zatvara, ulice postaju puste, a na zgradama od deset spratova, tek po koje svetlo pokazuje da je još neko ostao da preživljava.

Zaječar sve više počinje da liči na Vidin.

Postali smo grad u kome se godišnje više brakova rastavi, nego što se novi sklope. Od deset čoveka, veliki broj boluje od karcinoma. Godišnje više ljudi umire, nego što se rodi. Na čituljama više mladih nego starih.

Sa školskim drugovima razgovaramo putem vibera i skajpa. Posao se traži preko partijske knjižice, a savijanje kičme je postala glavna preporuka za rukovodeća mesta.

Kako vi prijatelji moji vidite naš grad kroz 10 godina?

Ovako ja vidim situaciju u našem gradu. Krenuću od moje ulice. Devedeset procenata je preko 60 godina. Od 30 do 40 godina nekoliko nas, a u poslednjih 10 godina rodilo se dva deteta.

Iz moje generacije ostalo nas je trojica. Većina je u inostranstvu, nekoliko je otišlo da živi i radi u Beograd.

Od starijih, većina su penzioneri, a od mladih, većina nema posla.

Mladi imaju jednu zajedničku želju – da pobegnu iz ovog ludila!!!

Verujem kada bi svako sagledao situaciju kroz kraj koji živi, došao bi do istih podataka.

Zaječar je danas grad u kome jedino rade kafići, pekare, i igraonice. Od privrede ostalo je samo „P“, a od nekada lepog i čistog grada, ostale su samo ruševine. Bojim se da će kroz neku godinu jedino ostati da radi bolnica i GU.

Luksuz je čak postao i posao kod Kineza, za 15.000 crvene, a posao u nekom marketu ili kiosku, spada u rang menadžera prodaje.

Jedino što cveta to su bašte kafića. Većina onih koji sede nemaju ni radnu knjižicu, ali dobar auto i mobilni telefon, podižu nivo „novokomponovanog“ biznismena, a sa tim ide i rast na lokalnoj lestvici moći.

Ako si dobar sa političarima, automatski postaješ poželjan član društva.

Onda se otvara mogućnost boljeg posla, i to, ili neko javno preduzeće ili neka ustanova.

Dragi prijatelji tako vidim situaciju sada, dok se budućnosti bojim kao nikada pre.

Šta svetlo može biti u gradu na Timoku?

Po meni, ništa. Ovo je grad bez budućnosti. Kao i u Vidinu, ostalo je samo ono što nije moglo da ode. Autobusi puni odlaze ka zapadu, a vraćaju se prazni. Omladinci odlaze u Slovačku da rade za 2.2 evra po satu, zato što naši nisu sposobni da otvore jedno radno mesto.

Sve što je godinama u Zaječaru započeto, ili je uništeno ili se fuš radilo……

Do kakvog zaključka dolazite???

Nisam ćutao 1996, ni 2000, neću ni sada. Ja da trpim ovo neću!!!

Ako se slažete sa ovim što je napisano podelite ovaj tekst…..

Aniri Šalve

3 KOMENTARA

  1. Реалан текст.
    Успут још један „небитан“ податак који подупире реалност наведеног текста: Отац мог оца је доведен (са 8 година старости) из Ђевђелије у Зајечар између два Светска рата. Отац рођен у Зајечару. Троје од моје деце рођено је у Зајечару. И данас, сва четри детета из моје породице умножавају се и развијају своје породице далеко од Зајечара.

    • Ja radim u privredi opštinsko rukovodstvo mi nikad nije platilo i nikad neće platiti za izvršen posao izgubio sam i na supstanci dao svoje pare za materijal i rad i sud nemože ništa ima presude al naplate nikako.Ojađena cela firma.Kako misle da funkcionišu,vrebaju sledećeg da prevare.Spreman sam da se borim protiv ovih prevaranta. Ivica,pozzz.Udružimo se!

Postavi komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here