Budućnost svakog naroda su njegova deca,mladi naraštaji koji će jednom na svojim plećima nositi stubove zemlje, koji će stvarati i raditi i dati svoj doprinos da narodi zemlja nastave da žive. Budućnost svake nacije su majke koje će rađati i negovati buduća pokolenja – stvar je prosta,ne budemo li se rađali, neće nas ni biti. Da smo se u proteklim decenijama brinuli dobro o našim mladim pokolenjima, očigledno je da nismo, jer ne bi brojna sela opustela kao da ih je kuga pohodila.
Najpre su mladi bežali sa sela u grad, a onda iz gradova preko grane. Radili su sa namerom da se jednom vrate, zidali vile, možda je bolje reći: kasarne, a kada su skontali da se ništa neće promeniti sa sobom su odveli i sinove, snaje, decu, unuke. Opuste Srbija – kako je krenulo biće nam pod jednom šljivom više nego komotno. Statistika govori da je prosečni Zaječarac ima 48 godina – ne bih nikoga da vređam, ali realno govoreći, na dobrom smo putu da postanemo grad staraca. Elem, Zaječar je oduvek bio tretiran kao slepo crevo – tu je, ali ga se političari uglavnom prisete oko izbora, kada ih „zaboli“.Tada nam obećavaju avione, kamione, tada sve može, svega će biti, kada krenu da pripovedaju uvek se setim one anegdote o predizbornoj kampanji u jednom obližnjem selu: Došli političari, obećavaju – sazidaće puteve, novi dom kulture, biblioteku, etno muzej, školu. Ali mi nemamo dece. Nemate dece? Ma, napravićemo!
Bolna tačka grada Zaječara jeste zaposlenje – iskreno, posao se teško nalazi, bez veze jako teško. osim u onim firmama u kojima niko normalan neće da radi, jer su uslovi rada u ravni sa robovlasništvom. Osnovna preporuka za zaposlenje je, razume se, partijska knjižica – mani pamet, mani sve, neko mora da te preporuči.
Ako si mlad i želiš da radiš – sa srećom. Šansa da ćeš naći posao ravna je šansi da ćeš dobiti na lotou. Ne kažem, ima malo i do mladih: dešava se često da brkaju posao sa školom i zezanjem, ali ipak….
foto: printscreen
Kada je u Zaječaru krenula priča sa stručnom praksom i radnim angažovanjem preko Kancelarije za mlade, nemali broj mladih se obradovao. Krenuli su u avanturu i radovali se prvom poslu.
Sa prvom „turom“ krenulo je dobro. Tako se barem činilo u tom trenutku, a onda… predizborna kampanja bila je u jeku, apetiti su porasli i zaposleno je još mladih.
Svečano je objavljeno da će biti angažovano 200 mladih. Nisam bila lenja, rekoh malo da se raspitam i vidim ima li nekoga koga poznajem ko bi mi mogao više o tome reći.
foto: printscreen
Svečano potpisivanje ugovora u bivšem Domu vojske – masa ljudi, sa iskustvom, bez iskustva.Kreće priča o zaposlenju 500 mladih koji su dobili šansu da rade.
Wow! Više nego impresivna cifra. Kreće protokol, aplauzi, oduševljenje. Mladi pričaju među sobom priča se u većini slučajeva svodi na sledeću: E, ja radim tu i tu. Prvih mesec dana ne treba ni da se pojavljujem, idemo da lepimo plakate.
foto: printscreen
Angažman preko Centra za radno angažovanje iskorišćen je za plaćanje aktivista SNS u Zaječaru, odnosno za isplatu nadoknada za angažovanje u predizbornoj kampanji – u 70-80% slučajeva, ovi ostali su se provukli. Naravno, broj zaposlenih višestruko je prevazišao raspoloživa sredstva, pa zato nadoknade, ne računajući prvu isplatu, gotovo nikome i nisu isplaćene u celosti.
foto: printscreen
Mladi su prevareni, obespravljeni i poniženi – oni koji su hteli pošteno da rade, ovi ostali su super prošli – narodski rečeno: kao i uvek, najgore svinje najbolje pomije su pojele.Mladima je održan javni čas na temu: Zašto se pošten rad u Srbiji ne isplati.
Bravo. Sigurna sam da to neće zaboraviti.Priča je epilog dobila na sudu. Mladi Zaječarci preko fb grupe organizuju se i tuže zajednički kako bi ostvarili svoja prava.
Zašto je i kome je zinulo dupe da se zaposli preveliki broj mladih? Zašto je Kancelarija za mlade zloupotrebljena u svrhe političke promocije, umesto da bude javni servis za mlade?
Pored mladih pravdu na sudu su potražile i majke. Majkama je obećana naknada, za prvo, drugo, treće dete – u cilju stimulacije rađanja.Naravno, nadoknade nisu pravovremeno uplaćivane i cela priča je u velikom broju slučajeva epilog dobila na sudu. Pokušaji da svoja prava zaštite u mirnom građanskom protestu ismejani su, okrenuti na sprdnju, a vladajuća postavka uputila im je i poseban pozdrav -u skladu sa onom narodnom: Daš čoveku (srednji) prst…
foto: printscreen
I onda, čitam ti ja juče vest: Zaječar i njegova vladajuća kasta brine o mladima… mislim, šta reći osim: BLJUC.
foto: printscreen
Ne lupajte više, nego se uzmite u posao, ali stvarno. Manite se jeftinih poena, i asistencija za zakucavanje kao sa onim packama koje je Mirković delio Velji 10% u slučaju sa predlogom o ukidanju naknada porodiljama.
Dobri smo, trpimo, ćutimo, ali što trpimo ne znači da nam ne smeta, a ne znači ni da smo ovce.
Ostajte mi zdravo.
foto: printscreen
I na kraju vrhunac:
foto: printscreen
Šta više reći , a ne zaplakati……
Dikie Lebedi
Dodaj komentar