Društvo

Prve procene štete i smanjenja roda koštičavog voća zbog kasnih prolećnih mrazeva

foto: pixabay.com

Posle meseci (januar-mart) sa izuzetno niskim količinama padavina koje su bile značajno ispod proseka a koje su bile nastavak sušnog perioda iz druge polovine prošle godine, usledio je period sa izuzetno nestabilnim temperaturama i naročito izraženim hladnim noćima i jutrima u Timočkoj krajini.

Naročito su niske jutarnje temperature bile izražene u vreme cvetanja najznačajnijih voćnih kultura u Istočnoj Srbiji – šljive, kruške i kajsije. Tako je u Zaječaru  12. , 13. i 14. maja došlo do pojave poznog prolećnog mraza. Mraz koji je zabeležen 12.04. je trajao preko 6 sati i temperatura se kretala od minus 4 do minus 5 stepeni. Mraz od 13.04. je bio oko minus 3 do minus 4 stepena i dodatno je oštetio voće. Ipak kod šljive najveću štetu je naneo mraz od 21.04 kada je temeratura bila oko minus 2, a šljiva je bila u fazi precvetavanja, i šteta je od 20-100% u zavisnosti od položaja zasada. Ove temperature su nanele velike šteta na kajsijama, breskvama i nektarinama,  dok je kod trešnje došlo do oštećenja samo kod ranih sorti. Kod kruške su oštećenja na ranim sortama ispod 10% i neće uticati na prinos. Kod kajsije je praktično 80% smanjenje roda , a kod breske i nektarine preko 60%, dok je kod trešnje taj procenat oko 10%.

Bitno je istaći i činjenicu da se od svih cvetova ne zameću svi plodovi. Procenat zametnutih plodova zavisi od vrste i sorte voćke, intezitetu (obilnosti) cvetanja, klimatskim prilikama tokom cvetanja i ishranjenosti voćaka. Veći procenat zametanja plodova postiže se kada je manji broj cvetova, nego kod vrlo obilnog cvetanja. Kod breskve, kajsije i šljive, potrebno je da se razvije veći procenat cvetova u plodove. Smatra se zadovoljavajućim kada se, zavisno od sorte, zametne 10 do 20% cvetova u plodove. Kod trešnje i višnje potrebno je da se od 15 do 25 % cvetova zametne plodove.

Nakon cvetanja počinje prvi talas opadanja plodova. To prvo opadanje plodova je jako. U to doba opadaju plodovi, koji nisu oplođeni. Dakle, počinje prvi rast, ali zbog toga što plodovi nisu oplođeni nisu razvijene semenke, pa se posredstvom semenki ne luče hormoni, koji podstiču deljenje ćelija i rast plodova. Od ukupnog broja opalih plodova tokom godine na prvi talas, tj. nakon cvetanja otpada oko 50 %. Trenutno su višnja i šljiva prošle stadijum veličine zrna graška plodova i primetno je da je došlo do lošeg oplođenja, tj. da veliki broj cvetova nije oplođen i da je veći broj opalih plodova od normalnog. Podaci sa terena ukazuju da je kod višnje rod smanjen ne zbog posledica izmrzavanja već zbog lošeg formiranja cvetnih pupoljaka kao direktna posledica izražene suše u drugoj polovini prošle godine i početkom ove. Rod je umanjen za oko 20% ali će zato kvalitet plodova biti dobar ukoliko ne bude nekih nepogoda.

Kao zaključak može se reći da je trenutna je procena da je rod višnje i šljive smanjen za 20-30% zbog loših vremenskih uslova u vreme cvetanja.

Pripremio: Mihajlo Žikić, dipl.ing voćarstva i vinogradarstva

Dodaj komentar