Društvo

Kako najlakše angažovati sezonske radnike

FOTO: pixabay

Uvođenje sistema elektronskog prijavljivanja sezonskih radnika značajno je smanjilo obim takozvanog neformalnog zapošljavanja, s obzirom na to da je broj legalnih radnika u sezonskim poslovima povećan za više od 10 puta što je uticalo na pre svega, značajno povećanje budžetskih prihoda (u 2021. porasli su na blizu 8 miliona evra), ali i smanjilo troškove poslodavaca za trećinu.

Smanjeno je i potrebno vreme za prijavu radnika, sa pet sati na pet minuta, a rad u sivoj zoni  za 40 odsto.

Do uvođenja ovog, efikasnijeg sistema, postojala je komplikovana procedura koja je podsticala rad u sivoj zoni, tako da je čak 95 odsto angažovanih radnika bilo neprijavljeno.

I ne samo to, problemi sezonskih radnika i njihovih poslodavaca uslovljavani su vremenskim prilikama, odnosno finansijskim gubicima, kao i komplikovanom procedurom odjavljivanja za taj period kada se ne radi.

Novo softversko rešenje, ali i mobilna aplikacija omogućila je poslodavcima olakšano prijavljivanje, odnosno evidentiranje sezonskih radnika, tačno za one dane i sate kada su radili.

Pristup sistemu se obavlja pomoću, sve više upotrebljavanog elektronskog sertifikata ili jedinstvenog matičnog broja i to tako, što neko drugi u ime poslodavca kreira korisnički nalog.

Poslodavac preko portala je u mogućnosti da angažuje radnike najviše 180 dana u godini, a jednog istog radnika 120 dana u godini i to u dve smene. Radno vreme sezonskog radnika ne sme biti duže od 12 sati dnevno, a oni koji rade osam sati i duže imaju pravo na odmor u toku dana od  pola sata.

Po završetku meseca, poslodavci elektronskim putem dobijaju poresko rešenje, a sami mogu predvideti svoju fiskalnu obavezu s obzirom na to da je porez 380 dinara za svaki dan angažovanja radnika, što na mesečnom nivou iznosi oko 6000 dinara za dvadeset radnih dana.

Uvođenje sistema donelo je najviše benefita za radnike, s obzirom na to da im omogućava pravo na zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, penzijsko i invalidsko osiguranje za svaki dan angažovanja bilo da rade jedan dan ili mesec dana, kod jednog ili više poslodavaca.

Važno je napomenuti da radnici ne gube status nezaposlenih lica (ukoliko to jesu) i stečena prava na novčanu i socijalnu pomoć.

Pre nešto više od tri godine fizički je bilo prijavljeno samo 3500 radnika, a nakon uvođenja sistema broj je značajno uvećan tako da je u prošloj godini broj prijavljenih radnika porastao na 60 hiljada. Zabeležen je i rast broja prijavljenih poslodavaca, usluge elektronske prijave koristi njih 600.

Inače, trećinu sezonskih radnika čine mladi radnici, dok je 45 odsto prijavljenih starosne dobi između 31 i 45 godina.

Prijavljivanje sezonskih radnika se obavlja preko portala https://sezonskiradnici.gov.rs/ ili preko android aplikacije „sezonski radnici“: https://play.google.com/store/search?q=sezonski+radnici&c=apps.

Projekat je realizovan zahvaljujući podršci Nemačkog društva za međunarodnu saradnju (GIZ), Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Ministarstva finasija Republike Srbije.

Pripremio: Saša Stamenković, diplomirani inženjer poljoprivrede za ekonomiku

Dodaj komentar