fbpx

Kako je nastajala tonska arhiva Radio Zaječara i gde je ona danas?

Preporuka:

JKSP Zaječar: Termovizijskom kamerom otkrivaju kvar na toplovodu

Radnici Javno komunalno stambenog preduzeća Zaječar od sada za pronalaženje kvarova na toplovodnim cevima u gradu koristiće termovizijsku kameru,...

Odbojka: Prekinuta serija nepobedivosti, Zaječarke pale u Leskovcu

Odbojkašice Zaječara doživele su prvi poraz u sezoni u derbiju kola, na gostovanju ekipi Leskovca maksimalnim rezultatom 3:0. Nakon fantastične...

Mateja Petrović prvi na Opštinskom takmičenju iz istorije

Zadnjeg dana produženog zimskog raspusta Tehnička škola iz zaječara bila je domaćin Opštinskog takmičenja iz istorije. Na pomenutom takmičenju u...
- Reklama -

Kako je nastajala tonska arhiva Radio Zaječara i gde je ona danas, bilo je glavno pitanje na koje su gosti, nekadašnji radnici ove medijske kuće, pokušali da  odgovore na javnoj tribini. Posetioci su mogli da saznaju, šta je sve sadržala ta arhiva, koliki je njen značaj, kao i koja je njena sudbina nakon gašenja radija.

Na tribini su govorili: Irena Jović Stanojević, Tihomir Pavlović i Branislav Dervišević, novinari,voditelji i urednici Radio Zaječara. Vladimir Janković, šef tehnike i Velibor Todorov direktor Radio televizije Zaječar i direktor Istorijskog arhiva „Timočka Krajina“.

Radio Zaječar je bila najstarija lokalna radio stanica u ondašnjoj Jugoslaviji, posle Radio Beograda. Počela je sa emitovanjem programa krajem Drugog svetskog rata, 20. decembra 1944. godine. Radio Zaječar je posedovao je tonsku i muzičku arhivu neprocenjive vrednosti. Nakon 70 godina neprekidnog rada, 4. avgusta 2016. godine, zbog neuspešne privatizacije u okviru Best televizije, signal radio Zaječara je ugašen.

Irena Jović Stanojević je istakla da je dosta toga sačuvala u svojoj ličnoj arhivi.

„Pored svih poslova koje sam imala u radiju, brinula sam i o arhivi. Određeni broj dokumentarnih emisija  smo digitalizovali. To je 250 studijskih traka sa 2 sata materijala. Čuvalo se ono što se smatralo vrednim. Nije se čuvao sirov materijal, već samo gotove emisije“, rekla je Jović Stanojević.

Tihomir Pavlović je kazao da živimo u državi u kojoj se svi ponašaju sa nemarom prema svemu  što je važno i značajno.

„Ova tema je za mene veoma bolna i teško sam doživeo kada je Radio Zaječar ugašen. Na žalost, ja ništa od onog što sam radio, nisam sačuvao, jer nisam ni sanjao da može  da nam se desi ono što se dogodilo i da se ugasi jedna radio stanica kojoj se verovalo, koja je bila institucija, koju su mnogi citirali, jer ne zaboravimo da je to bio medij koji je imao pored zabavne, pre svega i obrazovnu i kultunu i informativnu ulogu“, rekao je Pavlović.

Vladimir Janković je arhivirao sam i čuvao sve što je snimao.

„Sve ono što sam ja radio čuvao sam i sačuvao i rado ću omogućiti da se ti snimci digitalizuju. Mnogo demo grupa, Gitarijada, koncerata i svega. Podsećam da je Radio Zaječar jedini u Srbiji od lokalnih radio stanica u to vreme imao reportažna kola, za koja se isto ne zna kako su završila“, istakao je Janković.

Prema rečima direktora zaječarskog arhiva, Velibora Todorova, na žalost sudbina arhive većine ugašenih lokalnih radio stanica u Srbiji je ista. On je istakao da je arhiv pravni naslednik prethodne firme koja po zakonu nasleđuje i arhivu  sve do onog momenta dok  firma ne ode u stečaj.

„Arhiv je reagovao i išao u kontrolu 2011. i 2016. godine. 2011. popisano je sve što je bilo tada i sve je bilo u redu. Zakonska procedura  je da ako firma ode u stečaj ili likvidaciju, taj stečajni upravnik pre nego što zatvori likvidaciju  je dužan da preda ono što je od opšteg dobra i zajednicu, arhivu. To nije urađeno. Koliko mi znamo nije vođena ni likvidacija ni stečaj“ istakao je Todorov.

Branislav Dervišević je naglasio da se u ono vreme o svemu brinulo i vodilo računa.

„Za svaku emisiju su se autori pažljivo pripremali i vodila se arhiva. Žalosno je što je 70 godina rada i postojanja nestalo i što se radio ugasio, a sudbina arhive se ne zna.

Jedan deo arhive je rasprodat putem javnih licitacija, čulo se na tribini. Kako je istakla Danijela Nedeljković, moderator, publiku je najviše interosvalo gde se trenutno nalazi tonska arhiva i šta može da se danas uradi.

„Dobro je što se ovakva tribina dogodila i što je izazvala ovoliku zainteresovanost publike. Mišljenja su oprečna i bilo je raznih komentara, ali je važno otvoriti pandorinu kutiju i progovoriti. Odgovor na pitanje gde se nalazi tonska arhiva verovatno znaju samo oni koji su i ugasili signal Radio Zaječara. Pre nekoliko dana  pozvala sam telefonom Natašu Tošić, advokata Saše Mirkovića i najavila joj temu o kojoj ćemo razgovarati večeras sa molbom da prenese gospodinu Mirkoviću pitanje “ Gde se danas nalazi tonska arhiva Radio Zaječara“. Odgovor je stigao juče popodne u vidu poruke “ Sve sam prenela. Nikakve izjave nećemo davati novinarima. Ni u vezi čega.“

Javne tribine pod nazivom „Raščivijavanje“ organizuje Zaječarska inicijativa, a prva je bila posvećena Radio Zaječaru.

“ Tribina na ovu temu je do sada izazvala najveće interesovanje kod nas. Pošto se niko u ovom gradu od 2016. godine nije setio da otvori ovu temu i proba da raščivija ovaj „nestašluk“, Zaječarska inicijativa je organizovala javnu diskusiju o tome. Odgovornost za to što se sada pitamo gde je tonska arhiva je na celoj zajednici i o tome ne treba ćutati“, naglašava Danko Nikolić ispred organizatora.

Tribina je održana u Omladinskom centru.

3 KOMENTARA

  1. Ovo pitanje bih proširio i pitanjima, manje značajnim ali i dalje bitnim. Gde je arhiva Timočke televizije, šta se desilo sa ekspontima, muzejske – istorijske vrednosti nestalim iz hola Radio Zaječara? Da li je to sve prodato putem javnih licitacija – mora postojati dokument ili se pojavilo na crnom tržištu antikviteta i starina?

  2. Kako ste radili tako ste i završili. Podržavali ste Boška i SNS i SPS dvadesetak godina i dobili ste zauzvrat svilen gajtan. Ko sa đavolom tikve sadi taj …. ne obere med.

Postavi komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here

- Reklama -   radenković    

Preporuka: