Reper, pisac, kolumnista, kritičar bez dlake na jeziku.
U intervjuu za „Online televiziju“ Marko Šelić poznatiji kao Marčelo govorio je o sebi, zemlji u kojoj živi, vremenu koje liči ne „povampirene“ devedesete, muzici, pisanju, ali i odluci da progovori i podrži kandidata za predsednika Srbije Sašu Jankovića.
Iznosio je utiske, a ne tvrđenja i opravdao činjenicu zašto ga smatraju glasom mlade misleće generacije.
„Čini mi se da se ljudi polako bude i da se nešto dešava. Trudim se da budem realista, a ne pesimista, iako često zvučim pesimistično“, kaže Marčelo.
„Sigurno je da tribine neće rešiti svetske probleme, a ni domaće. Naravno da jedna pesma ili roman opet neće napraviti tektonske promene u našem društvu. Ali, ono što se sigurno može destiti i što je najbitnije jeste ljudsko približavanje, da stojimo jedni pored druge i ćaskamo uživo o bilo čemu što nas tišti, problemima, rešenjima ili konkretnim pesmama ili romanima. Dopada mi se da na takav način budem tu za ljude. Živa reč znači mnogo više. I sve je to lepo, ali za spasavanje sveta ili ove zemlje moramo da zasučemo rukave na neke druge načine“, dodaje Marčelo.
Marčelo je istakao da se mora verovati u dobro i da je upravo vera i volja ono što današnjoj omladini nedostaje, jer kako kaže, ne biti idealista ozbiljan je problem.
„Ono što ja primećujem jeste da postoji odsustvo želje da se spase svet. To jeste utopija, ali moraš verovati i misliti da se svet može spasiti, naročito kada imaš 16 ili 18. Katastrofa je kada neko sa 16 ne misli da svet može biti dobro mesto i ne radi na tome da ga menja, već radi na tome da se uklopi i ukalupi u svet kakav jeste. Ne biti idealista kao srednjoškolac je ozbiljan problem, a mislim da se to sada dešava“, dodaje Marčelo.
Pogledajte razgovor sa Marčelom:
Dodaj komentar